Tihi čuvar uspomena

Jedna okrugla stolica iza zavese i to u jednoj ogromnoj drvenoj skalameriji.

Nije baš najjasnije čemu to služi, liči na bankomat, ali je toliko arhaično da je teško i pretpostaviti da je zaista reč o mašini za izdavanje novca.

Ali, ipak, ako malo bolje pogledate, biće vam jasno. Posebno ako pripadate malo starijim generacijama koja je slične uređaje koristila i sedamdesetih i osamdesetih godina u Beogradu. To je – automat za pravljenje fotografija!

Život bez mobilnog telefona značio je da niste baš mogli da napravite selfi tako lako.

Mogli ste da se dovijate na nekim klupama, spomenicima i sličnim pogodnim objektima na koje biste postavili aparat i uključili tajmer.

Ali, to je bilo mnogo komplikovano,  komplikovanije od jedne ovakve mašine u koju biste ušli, sakrili se iza zavese, ubacili kovanicu i čekali da se desi magija.

Nije bilo baš jeftino, ali je mamilo da se uđe unutra. Naravno, mogli ste da se slikate i sami – za vašu uspomenu ili da sliku poklonite dragoj osobi.

Ali, pravo uzbuđenje bilo je kada se iza zavese nađete s dragom osobom. Treba napomenuti i da aparat nije pravio jednu, nego više fotografija zaredom, pa ste mogli i da menjate položaj glave i pravite razne grimase.

I naravno – mogli ste da fotografijom ovekovečite bliskost sa osobom, ako ste s njom bili u romantičnim odnosima.

Deluje da je takav jedan automat bio kratkog daha – pojavio se razvojem tehnologije, ali onda je ona postala toliko dostupna da je stala u svačiji džep.

U Beogradu je ovo postala moda sedamdesetih godina, i u mnogim kućama i dalje stoje požutele trake sa 4 fotografije, kao uspomena na ovu, danas prevaziđenu tehnologiju.

Ideja je stara, još iz dvadesetih godina 20. veka, ali da fotomati još nisu potpuno izašle iz mode govori i činjenica da se i dalje mogu videti u brojnim evropskim gradovima, u malo modernijem sklopu i, naravno, uz retro dizajn. Ali u Beogradu ih odavno nema.

Najpoznatiji je bio u Bezistanu, kod ulaza u nekadašnji bioskop Kozara, i na Zelenom vencu, koji je radio sve do pre dvadesetak godina.

Prvi je u Beogradu instaliran još davne 1928. godine na Terazijama, i kao svaka tehnološka novotarija, izazivao je kontroverze od prvog dana. Gradsli fotografi su bili sablažnjeni. Zar da to čudo zameni njihovo oko, zanat i ruke?! Pa, ona sve uradi sama. Pisali su, naravno, peticije. Ali, niti su fotografi izgubili posao, niti je tehnologija mogla da bude zabranjena peticijom.

Kada biste seli na stolicu u kabini i ubacili novčić, aparat bi počeo da radi – blic bi osvetljavao vaše lice i pravio uzastopne footgrafije, ali tako da imate dovoljno vremena da se pomerite, nasmejete, zagrlite…

A onda biste morali malo da pričekate, jer je sledio hemijski proces izrade fotografija, nakon čega bi osam komada izašlo iz aparata.

Danas se jedan preostali primerak ovog tihog hroničara beogradskog života, na sreću, pažljivo čuva u Muzeju nauke i tehnike.