Teleskop iz odštete za Prvi svetski rat i danas služi za gledanje galaksija

Skučena metalna vrata na ulazu u usku, a visoku Dizdarevu kulu na Kalemegdanu, tajanstvena i vremešna, kriju čitavu jednu istoriju strasti prema zvezdama i vasioni

Kada se popnete na vrh, uskim stepeništem i pokraj raznih kancelarija ljubitelja astronomije, plakata galaksija i planeta koji se presijavaju na prigušenom svetlu, dolazite do vrha kule gde više ničeg nema između vas i onog širokog beogradskog neba – samo neometan pogled na plavetnilo danju i na zvezdani svod noću.

U metalnoj kutiji krije se i stoletni teleskop koji je generacijama i generacijama koje nisu ni mogle da pojme internet, sopstvenim okom i bez ikakve elektronike pružao pogled bliže zvezdama i planetama.

Danas se, pored ovog starog, na opservatoriji Astronomskog društva Ruđer Bošković nalazi i jedan moderniji teleskop, ali posetioci su tek retki znatiželjni Beograđani.

Nekada su se deca i mladi divili tom direktnom susretu sa zvezdama, a danas ih “tačkice” koje vide kroz okular i ne inspirišu naročito – kod kuće, na računaru, mogu videti mnogo moćnije, a često i prekomerno obrađivane slike planeta, zvezda i galaksija. Neki čak i razočaraju kada dođu na ovo mesto i vide da kroz teleskop ne može da se vidi ništa što bi njima bilo “vau“.

Ali, videti sopstvenim okom fotone koji dolaze daleko iz svemira, u realnom vremenu, uvećati zvezde koje trenutno sjaje nad Beogradom, mnogima je ipak još uvek draže nego da taj ugođaj priušte na ekranu.

Opservatorija je osnovana 1964. godine i tada joj je dodeljen teleskop koji je bio jedini instrument takve vrste na ovom mestu sve do 2003. godine. Reč je o veoma starom uređaju koji je napravljen početkom 20. veka, a u Beograd je stigao kao deo ratne odštete iz Prvog svetskog rata. On i dalje može da se raspakuje i koristi, i pravi je raritet, praktično muzejski primerak.

Iako star, ovaj teleskop bio je ozbiljan i za amatere sasvim solidan sve do kraja 20. veka. Njime su mogla da se vrše i prava astronomska merenja, pa su ga koristili i naučnici.

Uostalom, on se pre nego što je bio poklonjen amaterima nalazio u uvaženoj instituciji – Opservatoriji na Zvezdari. Zahvaljujući profesoru Milanu Nedeljkoviću, deo ratne odštete iz dvadesetih godina prošlog veka preusmeren je na nabavku instrumenata za ovu ustanovu.

Stoga je profesionalni teleskop, iako već star, bio prava blagodet za Beograđane šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina. Ljubitelji astronomije tiskali su se na ovom mestu, gledali zvezde i prolazili razne obuke. Časopisi i knjige, biblioteka – to je bila prava riznica neotkrivenog znanja.

Osim opservatorije popularan je bio i planetarijum “Ruđera Boškovića” koji se nalazi u objektu nekadašnjeg turskog kupatila na donjem Kalemegdanu. Projektovanje zvezda na velikoj površini pruža jedinstven uvid u tajne nebeskog svoda.

Kadgod nas očekuje neki astronomski fenomen, društvo “Ruđer Bošković” se oglasi. Pomračenje meseca i sunca, komete, razni drugi fenomeni mogu da se posmatraju sa ovog mesta.

A možete se, po simboličnoj ceni, i samo popeti na ovaj neobičan vidikovac i danju posmatrati Beograd, Ušće, zalazak sunca… Postoje i durbini kojima bez ikakvog žetona možete slobodno gledati, u potpunom miru, užurbani grad u daljini. A vidi se daleko, sve do Pančeva…

Dizdareva ili Despotova kula jedan je od simbola Kalemegdana. Nju su izgradili Srbi u vreme kada je Beograd postao prestonica srpske despotovine, u vreme vladavine depspota Stefana Lazarevića, početkom 15. veka. Odmah kraj kule nalazi se i Despotova kapija, a to je u srednjem veku bilo mesto gde se ulazilo u grad.

Zanimljivo je da je most koji se nalazi ispred kapije nekada bio pokretan.