Septembra 1970. godine u Beogradu je otvorena prva prodavnica koja je radila non-stop. U novootvorenom podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici zaživelo je novo trgovačko mesto, kao potpuna novina u gradu u kome se sva kupovina pre toga završavala u 20 časova.
Za žitelјe prestonice ova radnja je predstavlјala pravo čudo, pošto su dućani u ono doba radili dvokratno, tačnije bili su otvoreni od osam ujutru do podne i od 16 do 20 sati. Podaci pokazuju da se na ovom mestu prodavalo od 15 do 20 kamiona svežeg hleba, pa su Beograđani po prvi put mogli da pazare i u sred noći ili pred zoru. Vrlo brzo počela je i prodaja pečenih pilića u dragstoru, što je u ono vreme bio još jedan bum u trgovini.
Dragstor je radio u sastavu tadašnjeg trgovačkog giganta, Robnih kuća Beograd i to je bila radnja koju su potrošači voleli. Nalazila se u samom centru grada, a promet je od prvog dana bio ogroman.
Velika svečanost otvaranja prvog dragstora u Beogradu nije izostala iako su je u vreme tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića “progutala” otvaranja mnogo kapitalnijih projekata, poput auto-puta kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlјa i Terazijski tunel. Svečanosti su prisustvovali i predsednik SFRJ Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka.
Predsednik je, kako je tada pisala “Borba”, prošao kroz novootvoreni Terazijski tunel, zadržao se u obilasku, a kolona automobila nastavila je zatim prema Trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića), praćena oduševlјenom masom koja je izašla da pozdravi maršala.
Foto-dokumentacija “Borbe” čuva kadrove kada je Broz, pored ostalih mesta, posetio i “Robne kuće” i uverio se u bogatu ponudu dragstora u podzemnom prolazu.
Rukovodstvo Robnih kuća insistiralo je na tome da u svako doba dana i noći u toj radnji mora da bude svežeg hleba. Kada bi kamioni Mlinsko pekarske industrije, koji su po nekoliko puta dnevno dovozili hleb, otvorili svoja velika vrata, prolaznike bi zapahnuo vreli mirisni oblak.
Mušterije su bile najšire narodne mase, međutim, činjenica da su radili tokom cele noći okuplјala je ispred radnje i najčudnije slojeve Beograđana. Istovremeno su pazarili gradski “talog” i varoška elita. Svraćali su ovde Beograđani koji su se vraćali sa žurki, ali i glumački i umetnički svet koji je do kasnih sati, posle predstava, bio u kafani.
Čest posetilac bio je i bard našeg glumišta Miloš Žutić, a dolazili su i radnici iz treće smene. Oni bi nešto pojeli s nogu, popili piće i odlazili kući na spavanje. Bilo je tu i onih sa dna društvene lestvice, lokalnih pijanaca i prostitutki.
Ovo je jedini podzemni prolaz koji je u to doba zaživeo i kao trgovačko mesto. U početku kada je otvoren dragstor u prolazu, zaposleni nisu voleli da rade na tom mestu, jer je promet bio ogroman, a posla preko glave.
Međutim, kako su uskoro uvedene stimulacije, sve se okrenulo na drugu stranu, i veće plate su i te kako motivisale radnike da traže angažman na tom mestu.
Preduzeće Robne kuće “Beograd” spadalo je u gigante stare Jugoslavije, a u Srbiji je bilo na samom vrhu poslovnosti. Bio je to veliki sistem u kojem su prestale da postoje dotadašnje bakalnice, a prodavac je postao pomoć klijentu da izabere ono što želi da kupi.
Svi koji su radili u ovom preduzeću još u ono vreme imali su uniforme, bele košulјe i kravate. U sklopu preduzeća postojao je frizerski salon, pa su svi zaposleni imali bonove, tako da bi žene imale četiri, a muškarci dva besplatna friziranja tokom meseca.
Naslovna fotografija: Željko Stojanović / via XXZ magazin
Istoričarka umetnosti, opredeljena za teme iz oblasti urbanizma, arhitektonskog razvoja Beograda, saradnica na više projekata konzervacije istorijsko-graditeljskog nasleđa. Od 2009. živi na drugom kontinentu ali je srcem i mislima svakodnevno u Beogradu
