Prvi “telefonski koncert” zbog dolaska Nikole Tesle u Beograd

Razvoj telefonije u Srbiji, od prvih koraka krajem 19. veka, odnosno 1883. kada je u zgradu Ministarstva vojnog stigao prvi telefonski aparat i nedugo potom prvog međugradskog razgovora između Beograda i Niša u prisustvu kralja Milana, pa do savremenih digitalnih tehnologija, obeležen je i jednim neuobičajenim, ali upečatljivim fenomenom – telefonskim koncertima.

Prvi je održan 28. januara 1895. godine, u čast Nikole Tesle, a drugi 124 godine kasnije, 27. juna 2019. godine, uz primenu pametnih telefona.

Iako je boravak Nikole Tesle u Srbiji 1892. godine trajao manje od dva dana, njegovo ime i pronalasci snažno su odjeknuli i s mnogo pažnje bili praćeni u Srbiji. Tri godine kasnije, 1895. u Beogradu je, njemu u čast, organizovan prvi telefonski koncert. Poštansko-telegrafska zadruga pokrenula je ideju da se između Beograda i Niša, tadašnje severne i južne prestonice, izvede prenos koncerta putem telefonske linije.

Uslovi su bili tehnički zahtevni.

Telefonski uređaj se nalazio u kraljevskom dvoru, jer je infrastruktura u to vreme bila ograničena, a kralj Aleksandar Obrenović pristao je da je ustupi.

Koncert je istovremeno održan u beogradskom „Kolarcu” i niškom hotelu „Evropa”. Zvuk se prenosio preko žice, a slušao se pomoću truba koje su služile kao primitivni zvučnici. Publika je pratila nastup domaćih orkestara koji su se smenjivali između dva grada.

Događaj je započeo uz tehničke probleme – prekinuta žica kod Lapova zamalo je ugrozila ceo poduhvat, ali je koncert uz veliko kašnjenje sa početkom, ipak na kraju uspešno održan. Prisutni su slali te večeri dopisnice sa Teslinim likom, specijalno štampane u Beču za tu priliku. Poruka zahvalnosti od čuvenog naučnika za samo dva sata stigla je telegramom iz Njujorka, a odaslao ju je u njegovo ime ništa manje slavni Mihailo Pupin.

Više od veka kasnije, 27. juna 2019. godine, Beograd je ponovo bio domaćin telefonskog koncerta: ovoga puta u potpuno drugačijem tehnološkom i umetničkom kontekstu. Koncert pod nazivom Phones:on, održan u organizaciji Beogradske filharmonije, bio je posvećen istraživanju kreativne upotrebe pametnih telefona u muzičkom izvođenju.

Autorka i inicijatorka projekta bila je kompozitorka Maja Bosnić. Tokom koncerta telefoni nisu bili zabranjeni, već neophodni – služili su za emitovanje zvuka, prikazivanje nota, osvetljavanje izvođača, slanje uputstava, interakciju izvođača sa publikom…

Oba koncerta, i onaj iz 1895. i onaj iz 2019. godine, predstavljaju više od tehničkog eksperimenta – oni su simboli svojih epoha. Prvi je bio izraz vere u budućnost žične telefonije i naučna dostignuća, dok drugi otvara pitanje granica umetnosti u digitalnoj eri, gde telefon više nije samo sredstvo prenosa zvuka, već i instrument i alat za komunikaciju u realnom vremenu.

U oba slučaja telefon je bio nosilac umetnosti. A Nikola Tesla bi bio više nego zadovoljan do kog stepena je stigao izum koji je toliko voleo – sprava za prenos glasa i podataka na velike daljine.