Prvi beogradski ton film snimljen je na balu “Mis Film” 1932. godine

Beograd je od četvrte decenije 19. veka bio grad u kome se uveliko zabavljalo „po evropski“ – na balovima.

Isprva su to bili dvorski i Svetosavski balovi kao provod koji je pripadao visokim krugovima, gde se pokazivao društveni status.

Ali ni drugi društveni slojevi nisu želeli da zaostaju, pa su počeli da organizuju svoje balove, počevši od dobrotvornih, građanskih, humanitarnih, zanatskih, oficirskih pa sve do tzv. krompir balova koji su bili organizovani u kafanama i hotelima u predgrađu.

Ali, jedan jedinstven bal održan je 10. marta 1932. godine u prostorijama Oficirskog doma. U domaćoj štampi dugo je najavljivan kao prvi, ispostaviće se i poslednji, “veliki filmski bal” na kome je birana “Mis Film”.

Interesovanje i uzbuđenje Beograđana, a pogotovo Beograđanki bilo je ogromno, pogotovo što je direkcija za Evropu najvećeg holivudskog studija Paramount „tražila aktualitete“ iz naše zemlje, pa je postojala mogućnost da neka od gradskih lepotica završi kao velika svetska filmska zvezda.

Ceo ovaj događaj beležila je filmska ekipa Prosvetnog filma, koja je obavila, kako se pisalo na naslovima beogradske štampe, snimanje „prvog beogradskog tonfilma!”

Кako Prosvetni film u to vreme nije imao svoj stalni studio u kojem je mogao da snima „prave filmske komade“, smatralo se da će jedan bal „sa svima svojim interesantnostima“, biti dobar za snimanje jednoga ton-filma u toliko pre, što će “u njemu uzeti učešća i sama publika, a film će biti logičan hronološki red fragmenata, koji se nižu na svakom balu“.

Sala Oficirskog doma pretvorena je u pravi filmski „atelje za filmsko i tonsko snimanje“. Veliki antički stubovi, kipovi bogova, a u dubini sale plavo nebo sa zvezdama i Zemljom, bili su odlična scenografija.

U nizu tačaka planiranog programa nastupale su tada i velike zvezde baleta poput Riki Levi i Olge Solovjeve, a svirale su dve muzike – orkestar Кraljeve garde i „džaz band“.

Izbor kandidatkinja za „Mis Film“ vršio se na potpuno „amerikanski način“.

Tri vrlo diskretna gospodina provlačila su se tajno među lepim damama, „lovila ih i otimala po sali“, i odovodila na „maskiranje” (šminkanje), a odatle pred objektiv fotoaparata.

Širi žiri, na čelu sa Tamarom Đorđević, velikom svetskom filmskom zvezdom poznatijom kao – Ita Rina, izabrao je sedam kandidatkinja, koje su zatim „naročito pripremane za filmsko snimanje“, koje je obavljeno u specijalnom ateljeu u samoj dvorani.

Odabrane su: Branka Vasić, Zora Кruljac, Maja Milić, Ljubica Dravić, Zorica Otašević, Meri Barić i Lidija Кurtnovski. Svaka lepotica pojavila se sa balonom u rukama, na kome je bio označen njen broj.

Te fotografije, zajedno sa filmom sa ovoga bala, par dana kasnije prikazivane su u bioskopu „Uranija“, a Beograđani su i sami mogli da – biraju „Mis Film“.

Oni koji su gledali film u ovom bioskopu, dobili su kartu na kojoj je upisivan broj lepotice za koju se glasa, a karta se na izlazu ubacivala u kutiju, koja je naročito bila pripremljena za tu svrhu.

Rezultati glasanja koje je trajalo sedam dana objavljivani su svakog dana, a konačni rezultat bio je objavljen u listu Vreme.

Za „Mis Film“ izabrana je kandidatkinja sa rednim brojem 5 – Branka Vasić, ćerka književnika Dragiše Vasića koji će u domaćoj istoriji ostati zapamćen zbog kasnijeg učešća u Drugom svetskom ratu kao najbliži saradnik pukovnika Draže Mihailovića.

Ceo ovaj dokumentarni film, nama danas poznat pod nazivom „Izbor Mis Film 1932. godine“, po rečima režisera Vladete Dragutinovića „bio je konceptiran i realizovan za 48 sati. Pored toga, što je isti sniman u sali, koja ni u jednom jedinom detalju nije preparirana za snimalje ton-filma, koja je po dimenzijama velika i super-akustična, znalo se unapred, da se tonski nije mogao postihi idealan nivo.

S druge strane, ovaj nedostatak je kompenziran svetlosnim rezultatima, koji su, i pored svih tehničkih nedostataka, odlični“.

Ne znamo kakva je bila Paramauntova reakcija na njega, mada nije teško zaključiti pošto Holivud nije postao nova kuća nijedne od “misica”, ali znamo da lepotice koje su nekada defilovale platnom bioskopa „Uranija“ i danas, nakon skoro jednog veka, ponekad povremeno opet prodefiluju. Doduše, velikim platnom Muzeja Кinoteke u Kosovskoj ulici, kada se desi da taj film bude na repertoaru.