Pre žurki bio je – žur

Kako vam danas zvuči kada kažete “kućna žurka”? Da li vas vraća u neko malo nestašnije vreme vaše mladosti ili one koju su proživeli vaši roditelji?

Deluje kao dobra zamena za noćni izlazak, kao vreme i mesto za potpunu slobodu kad stariji nisu u kući, mnogo buke i nereda koji ostaje za celom tom svitom.

A u nečijoj kući okupljaju se i zvani i nezvani, provuče se i neko ko baš nema granice, pa zabava ode predaleko. Kada  se svi opuste, sve ono što čini jedan miran dom postaje interesantno, svi bi sve da čačkaju, svuda da zavire, a pojedine sobe ostaju rezervisane za one kojima je potrebno malo mira udvoje.

Pića ima pregršt, od hrane šta se nađe, ako zafali – može i neka dostava dobro da dođe.

Sve u svemu, kućne žurke vremenom dobijaju sve goru konotaciju, da bi u 21. veku nekako iščezle iz prakse mladih ljudi. Vrata klubova su sada potpuno otvorena svima, a novac više nije prepreka kakva je to bila, recimo, devedesetih, a naročito osamdesetih.

Devedesete godine, pravo rasulo na ulicama, sankcije, inflacija. Nečija četiri zida i štek alkohola bili su dovoljni za dobru kućnu zabavu. Stanovi i kuće bili su kudikamo sigurnije mesto, ali kako će stvari da se odvijaju sve je zavisilo od gostiju.

Osamdesete godine su vreme kada je novca bilo, ali je morao da se štedi.

A nije bilo mnogo klubova i kafića. No, bilo je mnogo ploča, časopisa, druženja, instrumenata. Ovo vreme bilo je odlično za malo kvalitetnije žurke, na kojima su se ljudi zaista družili.

Ali, kuće i stanovi bili su dobro mesto i da se okupi društvo koje je moglo da praktikuje i ono što je kao novotarija dolazilo sa zapada – subkulture su cvetale, neke nedozvoljene supstance su se širile, a zakonom nije bilo dozvoljeno ni baš sve u ljubavi.

Ipak, najveća magija kućnih žurki upravo je bio taj gramofon, ili pak gitara, pa još i pojačalo, eventualno, u kasnijem periodu i dobar kasetofon.

Ali, otkud uopšte ta reč ŽURKA i da li je kućna možda višak, koji bi mogao i da otpadne u nekim još starijim vremenima.

Pa, žurke su nekada zapravo bile samo kućne, dok su balovi i matinei bili na javnom mestu. Pre Drugog svetskog rata ovakve kućne zabave su cvetale, ali nisu bile toliko simbol pokreta i promena, već mesto istinskog druženja mladih Beograđana. I da, organizovale su ih dame!

Poreklo reči je francusko i tridesetih godina žurovi su u Beogradu bili popularni i moderni.

I tada se u domovima širio uticaj Zapada, ali na drugačiji način. Ako je i bilo sreće da neko ima gramofon, još je veća sreća bilo da se nađe dobra ploča.

Ako ne, nije problem, u društvu je neko uvek znao da svira, a onda bi se i zapevalo, zaigralo… Bili su popularni šlageri, ali moda se i te kako menjala u muzici, dolazile su nove ploče, novi pravci, a svaka nova vrsta muzike značila je i novi stil igre, pa su u Beogradu bile popularne i plesne škole.

Rumba, tango, karioka, polka… sve se to menjalo, a jedini je valcer uvek bio popularan. 

Ploče jesu bile glavni izvor uticaja među mladima, ali nije to baš bilo tako kao danas, odete, kupite, pa slušate kod kuće. Takva varijanta je bila luksuz. Ploče bi se češće slušale na javnim mestima, na primer u bioskopima. Nova muzika pre bi se na žurovima čula na instrumentima u rukama mladića i devojaka nego sa gramofonske ploče.

Ove zabave su bile večernjeg tipa, a počinjale su popodne, kada bi dama najpre svoje goste poslužila nekim dobrim pićem, recimo uvoznim likerom. Gosti bi se sladili kolačima iz poslastičarnice, a domaćica bi sama spremila sendviče.

Kad se nešto još i proslavljalo, žurovi su podrazumevali i gozbu, a nekad bi znali da dođu i čitavi studentski orkestri.

Inače, žurovi su okupljali bliske prijatelje, ali i širi krug ljudi, pa su bili i prilika za upoznavanje ljudi. Neki bi vremenom postajali i veliki prijatelji, saborci u politici i organizacijama, a gotovi svi studenti bili su aktivni članovi raznih pokreta, dok bi se neki zbližavali i u romantičnom pogledu.

Vrata stanova bila su otvorena mnogima, pa bi nekada gosti išli i sa jednog na drugi žur.

Pariska moda u srcu Beograda, zavodljivi ples i egzotični ritam, u vreme kada je pola sveta bilo kolonizovano, a ostatku pretio sunovrat Drugog svetskog rata.

Kako bi danas prošao jedan ovakav žur, kad je muzika dostupna na svaki klik, a pogled u telefon češći od pogleda u oči?

Možda treba probati.

Naslovna fotografija: Svetozar Grdijan