Požarom protiv avangarde – SKC u plamenu

Kraj 1983. godine u istoriji čuvenog beogradskog Studentskog kulturnog centra biće ubeležen kao jedan od najgorih u periodu od njegovog otvaranja posle studentskih protesta 1968.

Naime, te hladne zimske večeri 28. decembra u velikoj Sali SKC izbio je požar, treći po redu tog meseca. Centrom grada širio se neverovatan dim koji je dolazio iz zgrade na uglu ulica Maršala Tita i Generala Ždanova (danas kralja Milana i Resavske), u kojoj se samo četrdesetak minuta pre izbijanja vatre završio koncert beogradske rok grupe „U škripcu“.

Nešto posle 23 sata vatra je zahvatila tavan i veliku dvoranu koja se nalazila na prvom spratu zgrade. Vatrogasne ekipe brzo su reagovale i požar je lokalizovan, ali je ostalo pitanje da li je slučajnost ili ne da jedno od glavnih okupljališta urbane omladine u Beogradu za manje od 30 dana čak tri puta gori.

U to vreme ovde se burno razvijala ne samo umetnička već i društvena avangarda, što je u nekim krugovima bio znak za uzbunu.

Dušan Šormer, noćni čuvar Studenstkog kultrunog centra je ispričao te noći novinarima da je u 23 časa primio smenu i krenuo u obilazak. Na balkonu Velike sale video je da gori zavesa:

Pokušao sam da je ugasim, ali vatra me opkolila i tada sam pozvao vatrogasce.
U prvom trenutku znalo se da se između 22 i 22.30 završio koncert rok grupe upravo u sali u kojoj je kasnije izbio požar.

Nastupao je poznati beogradski sastav „U škripcu“, a njene članove su novinari kada su došli da izveštavaju sa požara zatekli isped zgrade SKC.

Krenuli smo na na večeru iz hotela i videli da gori SKC. Uleteli smo unutra i uspeli da spasemo naše instrumente. Na žalost, u tom spasavanju ostao sam bez bunde – požalio se Aleksandar Lukić, član grupe.

Na mestu požara našao se te večeri i direktor SKC Ljubomir Kljakić. On je potvrdio da je ovo bio treći u nizu požara od kojih su prva dva uspešno ugašena odmah na početku. Poslednji se oteo kontroli i napravio ogromnu materijalnu štetu.

Tokom te godine programe SKC-a je pratilo, učestvovalo u njima – 650.000 ljudi! Istraga o požaru, na žalost, nikada nije dovršena, a jedna etapa u istorijatu ovog središta kulture, definitivno je okončana tog 28. decembra 1983. godine.

Neslužbeno mišljenje dve grupe eksperata o uzroku požara, iz Vojnotehničkog instituta i Instituta za ispitivanje otpornosti materijala, na izvestan način potvrdio je kasnije i islednik u beogradskoj Palati pravde.

Tadašnji direktor Ljubomir Kljakić i Miodrag Milutinović, glavni organizator programa SKC-a, bili su pozvani kod njega na razgovor. Milutinović je tada bio označen kao odgovorno lice, a u službenoj verziji požara za izbijanje vatre bio je kriv opušak cigarete.

Pošto smo odgovorili na postavljena pitanja, islednik nas je zadržao u svojoj kancelariji da budemo prisutni dok iskaze daju svi neposredni svedoci događaja – naš Boža, stari prekaljeni vatrogasac, noćni portir u SKC-u i redari koji su u vreme požara bili na dužnosti.

Svi oni – a naročito iskusni Boža – bili su saglasni da je požar podmetnut. Kada se to završilo, islednik je postavio sledeće pitanje Miodragu Milutinoviću i meni: “Šta mislite, ko je to uradio, legalne ili ilegalne strukture?” – ispričao je svojevremeno Kljakić, „Novostima“.

Tih osamdesetih godina SKC je nesumnjivo stekao ugled vodećeg jugoslovenskog centra kulture i stvaralaštva, a kasnije je postao i središte akademskih, ali i mesto nebrojenih akcija koje su učesnike i zainteresovane, verne posetioce, ostavljale bez daha.

Ubrzo je po Beogradu krenula šapatom, a zatim i sve glasnije, priča da je požar bio podmetnut, iako su službeni organi kao njegov verovatan uzrok naveli – “opušak cigarete”.

Zbog “nedostatka dokaza“, istraga je obustavljena u novembru 1984. godine. Nastojanja da se odgovornost za ovo “paljenje” prebaci na najdgovorniju osobu, na direktora Ljubomira Kljakića, nisu urodila plodom.

Te 1984. na udaru se nisu našli samo zaposleni u SKC, već su istu sudbinu doživeli i mnogi pojedinci, naročito u ustanovama kulture i u novinskim redakcijama, optuživani za antipartijsku, odnosno, “neprijateljsku delatnost”.