Jedan od najelitnijih krajeva Beograda ima posve neobično ime – Lisičji potok.
Ovo naselje nalazi se na Dedinjskoj padini, potpuno skriveno od pogleda sa glavnih saobraćajnica, i prostire se između Ortopedske klinike i Belog dvora, a južno sve do Ulice Pere Velimirovića. Kroz njega prolazi tek jedna GSP linija – minibus 34.
Ime, zapravo, i nije toliko neobično kada se sagleda istorija ovog kraja. To nije bilo naselje, već sam obod Beograda prekriven gustom šumom. A lisice – pa i danas se često mogu sresti širom Voždovca i Dedinja! I dalje je negde u blizini njihov dom.
Nekada su ovde bili i brojni hangari koje je koristila vojska, a 1994. godine grom je izazvao veoma opasan požar na jednom od njih.
Tada se začula eksplozija, ali požar se, srećom, nije proširio na skladište municije. Takva katastrofa usred Dedinja mogla je da ima nesagledive posledice.
Čitav kraj danas je satkan od luksuznih kuća i vila, a dok hodate njegovim uskim ulicama zaista nemate utisak da ste u Beogradu.
Kao i ostatak Dedinja, ako izuzmemo glavne ulice, ovaj deo grada je prosečnom Beograđaninu poprilična nepoznanica, jer ga čine brojne neobične, skrivene, uske ulice u koje mnogi ne zalaze jer ih svakodnevno obaveze ne vode tuda.
Ipak, ono po čemu bi ceo grad trebalo da prepozna ovaj kraj jeste čuvena Kraljeva česma. Nalazi se u srcu Lisičjeg potoka.
Iako je bila više od 80 godina namerno zapuštena, sada je u planu njena obnova, a već su JKP Gradsko zelenilo i grupe građana delimično raščistile decenijske nanose zemlje, blata i divljeg rastinja.
Reč o veoma značajnom mestu i spomeniku koji je projektovao čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov.
Zanimljivo je rešenje po kome voda ističe iz glave lava, baš kao što je to slučaj s Terazijskom česmom.
Ovo je ne samo istorijski, već i prirodni spomenik, pošto se iznad česme nalazi stena, pa je njenom izgradnjom čitav plato poprimio neobičan izgled.
U pitanju je, zapravo, prirodni izvor koji je kaptiran u česmu posvećenu mučki ubijenom kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Svečano je otkrivena 1936, a podiglo ju je Društvo za ulepšavanje i unapređenje Dedinja.
Niko nije slutio da će ovaj parkić biti zapušten, česma zaboravljena, a mesto poznato po svirepom zločinu u pretposlednjoj godini Drugog svetskog rata.
Ovako su o svečanom otvaranju česme pisale tadašnje novine (“Vreme”):
– Put do česme bio je ukrašen zastavicama, a i sama česma, podignuta na prirodnom izvoru na južnoj padini Dedinja, duž puta koji vodi za Železničku koloniju, nalazi se u jednom napuštenom kamenom majdanu, koji se sada počinje da parkira, a okolne padine da pošumljuju, tako da će to mesto uskoro postati vrlo lepo izletište.
Nedavno je pokrenuta inicijativa ne samo da se česma-spomenik obnovi, već i da se čitav parkić u kome se nalazi uredi, a da se kraj njega nađe i dostojno obeležje žrtvama komunističkog terora.
Nažalost, postojale su mnoge tamne strane posleratnog života u tadašnjoj Jugoslaviji, podalje od očiju javnosti.
Jedna od njih bio je i težak masovni zločin: zloglasna “čistka” nepodobnih, koja je podrazumevala streljanje bez suđenja, na skrivenim lokacijama, poput Lisičjeg potoka, gde je u mračne dokumente ubistava, takozvane “knjige streljanih” OZNE, upisano mnogo imena…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…