Obred sekte na savskoj plaži “Nica” iznenadio kupače

Na Petrovdan, tog 12. jula 1937. godine, obale Save i Dunava, bile su načičkane kupačima svih uzrasta, što je bilo uobičajeno za ovo doba godine, iako je bio ponedeljak.

Posetici široke peščane savske plaže „Nica“, koja se nalazila tik uz novi Most kralja Aleksandra i tek izgrađeno Sajmište, prisustvovali su tokom popodneva nesvakidašnjem događaju o kome se pričalo danima kasnije. Naime, oko 4 časa pojavila se jedna grupa muškaraca i žena, odevenih u odeću zakopčanu do grla, potpuno netipično za topao letnji dan, a posebno za prostor plaže, kojom su se kretali.

Posebnu pažnju su privukli pojedinci iz grupe: jedan muškarac, odeven u dug beli mantil i dve mlade devojke koje su takođe na sebi imali bele mantile.

Mala povorka kretala se lagano, dok je poluglasno pevala nekakvu ritmičnu melodiju, te je sve podsećalo na litiju.

Radoznali kupači su ih začas opkolili, međutim, povorka se nije dala omesti i nastavila je svoje kretanje ka samoj obali Save, u najvećem redu: napred muškarac u mantilu, za njim već pomenute devojke, a potom i svi ostali.

Kada su došli do ivice vode, stali su, a muškarac u mantilu je počeo da drži propoved. Tada se iz njegovih reči moglo razumeti da se radi o baptističkoj sekti, upravo o malobrojnim pristalicama ove verske zajednice koji su želeli da na Savi obave prijem novih članica – krštenjem.

„Pošto je očitana molitva, predvodnik baptističke sekte, odnosno sveštenik, uzeo je za ruke dve mlade devojke i laganim korakom, držeći se uspravno, bez reči zagazio u Savu. Duge haljine od belog platna tonule su u vodu. Devojke su kao začarane, gledale daleko ispred sebe.“ pisale su novine sutradan o ovom neobičnom dogadjaju.

Kada je svima voda došla do pojasa, zastali su, a sveštenik je podigao desnu ruku iznad glave jedne od devojaka, zatim i druge, blagosiljajući ih čitanjem molitve. Nakon toga položio je jednu devojku na svoje ruke i lagano je „bućnuo u vodu“, ponovivši isto i sa drugom. Ovim je bio završen obred krštenja devojaka koje su se pokajale i pristupile njegovoj sekti.

Upravo krštene devojke otišle su da se osuše i presvuku, dok je sveštenik prisutnima počeo da objašnjava svoje verske principe.

Johan Filipi, glavni propovednik baptističke sekte u Beogradu, prvo je naglasio da on nije propovednik baptističke crkve, koja je zakonom dozvoljena u Kraljevini Jugoslaviji, već sveštenik sekte koja nije ozakonjena, ali joj je dozvoljen rad. Istakao je da u nema dovoljan broj pristalica, svega oko 700 vernika krštenih u vodi. Najviše pristalica sekta je imala među Slovacima, Hrvatima i Mađarima, koji su mahom živeli na teritoriji Srema, Banata i Slavonije.

Takođe je napomenuo da ovaj ogranak baptističke sekte ima najveći broj vernika u Americi, odakle se sprovodi glavna propaganda po celome svetu, a zatim i u Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, kao i da se za članove sekte primaju samo oni za koje se potvrdi da su postojani i da su u sebi osetili pokajanje.

Pošto u današnje vreme pojam sekte ima negativnu konotaciju, mora se razjasniti da su u međuratnom periodu, crkve, verske zajednice, skupine i sekte, zadržale identičan pravni položaj kakav su imale u zemljama koje su ušle u sastav nove države, Kraljevine SHS (kasnije Jugoslavije), 1. decembra 1918. godine.

Postojanje brojnih nacija i različitih vera na teritoriji koju je obuhvatala novoformirana Kraljevina SHS, dovelo je do izdavanja Proklamacije kojom je garantovana ravnopravnost svih vera u Kraljevini i potvrđeno eliminisanje povlašćenog položaja i državnog statusa pravoslavne crkve u Srbiji i Crnoj Gori.

Država se faktički obavezala da svi stanovnici imaju pravo na slobodno javno i privatno vršenje obreda svake religije, čije ispovedanje neće biti u suprotnosti s javnim poretkom i moralom, ali su status zvanično priznatih imale samo Srpska pravoslavna crkva, Katolička s Grkokatoličkom, Evangelička, Reformirana, Baptistička, Metodistička, Nazarenska, Starokatolička, Islamska i Jevrejska.

Ako to uporedimo sa sadašnjim stanjem, možemo videti da su danas, u registru Ministarstva pravde republike Srbije navedena imena 36 najrazličitijih crkava i verskih zajednica kojima je odobren rad u našoj zemlji i da je naša zemlja ostala verna principima verskih sloboda i jednakosti.