Petnaestak starih, jednospratnih zgradica, pokoja kuća i davno razgranata stabla koja ih skrivaju…
Ovo je najmisterioznije beogradsko naselje, koje krije staru legendu.
Ime vam verovatno ništa neće značiti, osim ako niste sudbinski povezani s ovim naseljem ili živite u Batajnici pa vam je poznato stajalište “Put za 13. maj“.
Baš tako, ime naselja je po datumu. A kom datumu? Oni koji su malo stariji, pa se sećaju onog nekadašnjeg vremena i sistema, možda će i izvući iz sećanja – Dan bezbednosti.
Nije možda čudno što je ovaj datum tako lako ispario iz kolektivnog sećanja, povod za praznik bio je dan kada je Tito naredio da se formira Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), centralna obaveštajna i kontra-obaveštajna služba. Datum se vezuje za 1944. godinu. A skraćenica OZNA ostala je kontroverzna decenijama, zbog svega lošeg što je ta služba počinila u Srbiji i Beogradu 1944. i 1945. godine.
Naselje 13. maj je jedno od najbezbednijih naselja i danas, iako nema Ozne. Moramo reći da neprimećeni nećete moći da zađete u njega i sigurno nećete tamo dospeti slučajno. Potrebno je da sa Batajničkog puta skrenete desno u put koji naizgled vodi u njive.
A na kraju puta – spomenute zgradice u parku, jedan fudbalski teren, autobuska okretnica i mala crkva. Celo naselje ima samo dve stanice, a minibus linija 705 redovna je veza sa centrom Zemuna. Postoji i mali vrtić, kao i škola za đake od 1. do 4. razreda.
Sa desne strane nalazi se veliki kompleks PIK “Zemun” sa farmom i poljoprivredno ogledno polje. Ali, kakve to veze ima s bezbednošću? Nastavite li malo dalje, pravo – kapije. Tu su policija i vojska.
Ovde se nalazi poligon elitne policijske Specijalne antiterorističke jedinice, brojne kule, komunikacioni sistemi, helidrom, ali i sve ono što je potrebno vrhunskim specijalcima za vežbanje. To uključuje i lep sportski centar i bazen, u koji su klinci onog starog doba čak mogli i da kroče, kad ih neko uvede.
Tu se nalazi i vojna kasarna “Radovan Medić“. Ime je dobila po prvoj žrtvi NATO agresije, zastavniku koji je poginuo 24. marta 1999. u Somboru. Ova kasarna je mesto gde se održava – “lov na lisice“.
Zapravo, jedna zanimljiva sportska aktivnost, kup “Radovan Medić”. Kako je Medić bio pripadnik 224. centra za elektronska dejstva, kup je posvećen upravo njemu. Ono što takmičari rade jeste trčanje sa specijalnom opremom (amaterska goniometrija). Ekipe na nepoznatom terenu pronalaze pet radio stanica, koristeći radio-goniometar, uređaj pomoću koga određuju pravac signala.
Militarističko-bezbednosni karakter naselja pokazuje i kapija kroz koju morate da prođete još prilikom isključenja s Batajničkog puta. Ona je otvorena i prolaz je slobodan, zapravo, to je veliki luk sa stražarnicama, na kome je, neki se sećaju, stajala i petokraka.
A legenda? Pa, pomenuli smo fudbalski teren. Danas je to FK “13. maj”, a nekada je bio FK “PIK Zemun”. Postoji veliki razlog zašto je jedne godine baš ovde gostovao “Partizan” i zaigrao protiv domaćina!
Bilo je to 2015. godine, u čast jednog velikog fudbalera. Zvao se Dragan Mance koji je poginuo 1985. godine na Novom novosadskom putu u Zemunu.
Dragan Mance odrastao je upravo u ovom zagonetnom naselju! U njegovoj biografiji stoji da je u Zemunu živeo, a njegovo detinjstvo bilo je vezano baš za 13. maj, kao i susedno naselje Zemun polje, gde je pohađao više razredne osnovne škole. Nedaleko odatle, na 15 minuta autobusom 705, išao je u Saobraćajnu školu. Sa 14. godina zaigrao je za “Galeniku” (opet u kraju…), da bi potom postao legenda Partizana i stradao sa 23 godine.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
