Od nekadašnje železničke stanice do centra grada jedan od glavnih pravaca za umorne putnike bio je – Balkanska ulica. I pre nego što se prisete nekih lepih momenata prvog susreta sa gradom, zanatlija, okrepljenja uz bozu i kolače, impresije o arhitekturi velegrada, putnici će se najpre setiti muke kojom su se verali do odredišta i znojavih košulja.
Pa, nije slučajno veliki broj hotela smešten baš u Savamali, a “Prag” je napravljen možda i na idealnom emstu – nije “gore”, a nije ni “dole”, već taman na pola puta, kada sa uzdahom kažete “ne mogu više”.
Zar Balkanska ulica nije već dovoljno strma? Postojala je pred Drugi svetski rat neverovatna ideja – da bude još strmija. Nije šala, tadašnje gradske vlasti zamislile su da postojeći deo Balkanske ulice direktno spoje s Terazijama.
Kako bi to izgledalo, može se videti u kritici poznatog arhitekte Milutina Borisavljevića napisanoj 1937. godine baš pod naslovom “Balkanska ulica izgleda nije dovoljno strma!”. Taj njegov stručni komentar iz štampe, sumiran je u časopisu “Urbanizam Beograda” iz 1982. godine.
Borisavljević navodi da je “posle neuspelog konkursa za uređenje Beograda, žiri podneo referat, sugerirajući Tehničkoj direkciji nemoguće, upravo apsurdne ideje”.
– Jedna od takvih ideja je da se otvori Balkanska ulica kod “Difranka”, tj. da se vežu Terazije sa Balkanskom ulicom. Eklatantan dokaz nesposobnosti tih ljudi, koji su sebi dali pravo da rešavaju sudbinu naše prestonice – toliko je oštar bio arhitekta u ovoj kritici.
“Znaju li ta gospoda, uopšte šta su kote?”, pisao je i dao svoje obrazloženje sa brojkama o kojima sigurno ne razmišljamo toliko dok prevaljujemo ovaj “težak put”.
A podaci su veoma zanimljivi.
Malo je gradova koji se mogu pohvaliti tako neobično strmim ulicama koje mu, ipak, daju poseban šarm.
Kota Balkanske ulice je 107,7, a Terazija 118,7. To u prevodu znači da bi planirani deo ulice imao uspon čak 13 procenata. Već sadašnji deo Balkanske je, navodi autor “užasno strm” sa svojih 9 posto, a kako bi izgledao njen nastavak od 13 posto možemo samo da zamislimo.
– Zna se da je dopušten uspon 4, a najviše 6%. Ta ulica bi, dakle, imala više nego dva puta veći uspon od dopuštenog. Razlika kota između Balkanske i Terazija iznosila bi za tu novu ulicu jedanaest metara – pisao je arhitekta, čašćavajući tvorce takve ideje još nekim profesorskim čuškama, rečima da bi kao studenti dobili “nulu”.
Koliko je ova primedba tačna može se videti i po tome da ni mnogo godina kasnije, kada su Terazije i Balkanska povezane uz malu pomoć pokretnih stepenica, nema mnogo prolaznika koji biraju tu rutu. Malo ljudi zna za ovu “prečicu”, da, umesto skretanja ulevo ka Hotelu Moskva, mogu da se popnu stepenicama do podzemnog prolaza, do nivoa poprilično pustog tržnog centra (tu postoje i jedne pokretne stepenice). Dalje može da nastavi podzemnim hodnikom do podzemnog prolaza na Terazijama. Ali, kada se sve sabere i oduzme, ispadne “preko preče, a naokolo bliže”.
Baš zbog te svoje strmine Balkanska ulica ima posebnu dušu, a svoje ime je i te kako opravdala. Podseća nas da smo, u zavisnosti odakle smo stigli – još ili već na brdovitom Balkanu.
Ova ulica koju je Grad Beograd pre dve godine kompletno obnovio u nameri da sačuva njen jedinstven duh i izgled, jedna je od retkih gde se zaista još može popiti boza, pojesti neki orijentalni kolač ili kupiti zanatski šiveni šešir. I zaista, dovoljno je strma, negde na raskrsnici sa Kraljice Natalije vreme je za predah. Tu se obično putnici i odlučuju da skrenu ka Zelenom vencu ili Beograđanci, ili smognu snage i nastave ka Terazijskoj česmi gde već vri užurbani Beograd..
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
