Najmodernija gradska škola radi već 178 godina – od Terazija do NBG

Jedna od najstarijih beogradskih osnovnih škola nalazi se danas ni manje ni više nego – na Novom Beogradu.

I ne samo što je najstarija, već je po jednom poduhvatu u istoriji bila i jedinstvena škola u zemlji.

Ova škola ima istoriju dugu čak 178 godina, što ukazuje na to da je nastala u vreme kada do današnje teritorije Novog Beograda nije postojao ni stalni most, ni pruga, ni put, ni nasip. Počeci ove škole, ipak, vezuju se za stari deo grada. Ona je osnovana 1844. godine u Dečanskoj ulici i dobila je prvo ime “Terazijska osnovna škola”.

Godine 1930. škola dobija novu zgradu i sadašnje ime, ali u budućnosti to neće biti obična škola… Osmog februara 1935. godine ona ponovo menja ime u “Ogledna narodna škola” i zapravo je reč o prvoj modernoj školi u gradu.

Posle Drugog svetskog rata škola nosi ime Žarka Zrenjanina, nakon što je kratko vreme imala naziv Osnovna škola broj 4, a 1968. godine biva preseljena na Novi Beograd i vraća se u sistem kao regularna, a ne ogledna škola. Ipak, sa sobom nosi i burnu vekovnu istoriju. Tek 2004. godine vraća svoj stari naziv – Kralj Aleksandar I.

O tome kako je funkcionisala nekadašnja ogledna škola može se videti u specijalnom uputstvu, odnosno knjižici iz 1937. godine.

Rezultat je bio, govorio je ministar prosvete, odličan. Ona je bila osmišljena po modelu sličnih škola iz zapadnih zemalja sa bogatom prosvetnom istorijom.

Učenici su bili usmereni na konkretne radne zadatke, što je ovu školu već na prvi pogled činilo drugačijom. A to je značilo i da umesto tišine i straha na času vlada konstruktivni razgovor, saradnja i razumevanje. Oni nisu kruto sedeli u svojim klupama, već slobodno cirkulisali po učionici, ali sa jasno utvrđenim zadacima.

Ponekad bi se časovi realizovali i u prirodi, pa tako jedna slika pokazuje učenike koji se igraju u Košutnjaku, a druga kako poziraju pred starim gradom u Smederevu. Obilazili su razne radionice i oprobali se u različitim zanatima.

Bili su na pijaci, železničkoj stanici, u raznim fabrikama i štamparijama, sa učiteljima obilazili razna interesantna mesta, a postrojavali su se čak i pod krilima aviona koji su Beograd povezivali sa svetom.

Princip angažovanja dece kroz rad bio je na prvom mestu u ovoj školi.

Učenici nisu morali da trpe prinudu i prisilu, već su svojom voljom prihvatli napor kako bi rešavali probleme i teškoće.

Bili su aktivni i učeni su da misle, ali izgrađivani kao članovi zajednice. Znanja nisu bila na “tacni” već su ih sticala svojom aktivnošću. Crtanje, modelovanje, gluma, učešće u raznim eksperimentima, bili su deo metodologije ove u to vreme neobične škole.

“Pojam školske discipline u Oglednoj školi, čije su učionice pretvorene u aktivne radionice, drugojačije je shvaćen nego u staroj školi. U staroj školi u učionici je mogla da bude apsolutna tišina, jer su učenici bili pasivni i skrštenih ruku slušali učiteljeva izlaganja. U novoj školi nema tišine ili bolje reći i ne može biti apsolutne tišine, pošto učenici aktivno učestvuju uradu” pisalo je u izdanju iz 1937. godine kojim se objašnjavala uloga nove škole.

Ideja je bila da se osnaže nacionalna osećanja, ali i jedinstvo naroda tadašnje države uz versku trpeljivost. Tu je trebalo da se deca obrazuju u moralne i odane članove nove zajednice, da steknu nova znanja i veštine i da na nastavi borave tako da školu doživljavaju kao mesto oduševljenja, a ne ravnodušnosti.

Ideja je bila da se na primeru ove škole počne sistemska reforma školstva u našoj zemlji. Nažalost, nije se daleko otišlo u tome.

Mora se uzeti u obzir da je škola nastala u vreme slično današnjem – to je bio tehnološki bum. Danas je reč o digitalnoj tehnologiji, ali nekada su sa jednakim čuđenjem ljudi posmatrali razvoj mehanike, elektronike, pojavu telefona, aviona, računarskih mašina…

Ovako je to opisano u uvodu knjige – rečenice koje doslovno važe i danas:

“Živimo u doba velikih pronalazaka i otkrića, nema dana a da ne saznamo za neko novo otkriće ili pronalazak, koje nas prosto zapanjuje. Gotovo svakodnevno saznajemo stvari koje smo smatrali do tada nemoguće.“

Smatralo se da se menja društvo, a sa promenom društva da je potrebno menjati i ustanove, pa i školu. Upozoreno je i na to da je reforma školstva dug put…

Ali, počelo se od jedne škole.