Najbolja nadogradnja u gradu

Znate li sa sigurnošću: koliko spratova zaista ima Hotel Prag?

Ova svedena građevina na uglu Balkanske i Kraljice Natalije iznenadi prolaznika svojom skladnim, ali dominantnim izgledom na raskrsnici Balkanske i Kraljice Natalije.

Nije to soliter, tek delom nadvisuje zgrade koje se na njega naslanjaju, ali ipak odaje utisak “velikog” i odličan je primer modernističkog stila međuratne arhitekture.

Ključ je u arhitekturi koja ističe ugao, a svedene ravne linije na fasadi od drugog sprata do vrha još više naglašavaju visinu. Iznad potkrovlja uzdiže se i jedan istureni deo građevine sa posebnim detaljem koji ćete odmah prepoznati kada ga ugledate na fotografiji – oktogonalni prizmatični stakleni medaljon koji noću svetli.

Gledajući fotografiju, izbrojali smo šest spratova. Ali, nije uvek bilo tako.

Hotel “Prag” je, zapravo, nadograđen! Međutim, taj posao urađen je tako dobro da se arhitektonsko rešenje ne samo nije narušilo, već se još više istakla originalna ideja. Nadgradnja je rađena po projektu istog arhitekte čije je ovaj hotel i delo, Đure Borošića.

Kada pogledate sliku iz 1929. godine kada je izgrađen, videćete isti, prepoznatljivi Prag, sa svojim oktogonalnim kristalom, ali u “skraćenoj” varijanti – sa četiri sprata. I to je tada za Abadžijsku čaršiju, kako se zvala Ulica kraljice Natalije u vreme kada je to bila zanatska četvrt, bila prava revolucija.

Hotel je nadograđen, zapravo, u dva navrata – 1936. i 1978. godine.

U vreme kada je podignut bio je moderna građevina ne samo kada je upitanju arhitektonsko umeće Đure Borošića, već i zbog činjenice da je ispratio sve aktuelne standarde ugostiteljstva. Instalirano je bilo centralno grejanje, sa toplom i hladnom vodom, lift, a u prizemlju se nalazio bife. Kao u Evropi.

Uostalom, nije se slučajno zavo Prag, imao je i te kako veze sa Češkom – u tom hotelu okupljali su se imigranti iz ove zemlje, ali i Beograđani, ljubitelji češke kulture.

Zanimljivo je da su, međutim, kupatila bila zajednička – to je bila uobičajena praksa. Jedno kupatilo i nekoliko toaleta za svaki sprat, a na spratu čak po 7 soba! Doduše malih, jednokrevetnih, vešto “spakovanih” u svedenu zgradu.

Više od jednog kreveta u to vreme nije bilo potrebno poslovnim ljudima, a upravo oni su bili glavni gosti ovog hotela.

Na fasadi postoje i dva reljefa, autora Svetomira Počeka. Na jednom je predstavljen muški akt sa draperijom i kutijom u ruci, a na drugom ženski. Naga žena nosi u ruci grozd, a prati je devojčica.

Ovi reljefi simbolizuju gostoprimstvo, a čitava zgrada sazdana je tako da asocira na veliki brod, što je u modernizmu bila asocija na progres.

Naslovna fotografija: ljubaznošću Zavoda za zaštitu spomenika Grada Beograda