Metlom na “šmajser” – kako su prolaznici osujetili mračni plan na Cvetnom trgu 1976.

Oružana pljačka Beogradske banke u Njegoševoj ulici 7, munjevito se dogodila nešto pre osam časova ujutru 2. novembra 1976. godine, ali je još brže okončana.

Tom prilikom bio je ranjen jedan građanin, Petar Čugalj, a iz ekspoziture je odneto 800.000 dinara.

Zahvaljujući brzoj poteri policijskih inspektora, ali još više pomoći građana pljačkaši su bili ekspresno uhapšeni, a novac vraćen.

Akteri ovog nesvakidašnjeg događaja za epohu sedamdesetih godina prošlog veka u Beogradu bili su Slavko Lađinović (23) iz Sremske Mitrovice i njegov zemljak zemljoradnik Boško Timić (27).

Lađinovića je na 100 metara od mesta pljačke bukvalno uhvatio – narod. Na lopova su skočili Novimir Tričić i Savo Kilibarda, a ostali prolaznici su im pomogli da ga zadrže dok ne dođe policija.

Timić je uspeo da pobegne svojim kolima sa novcem 100 kilometara od prestonice, na Divčibare, gde je pao u zasedu policije. Pre toga ispalio je više metaka u višeg inspektora Mihajla Erkića i inspektora iz Valjeva, Dragića Rakića. Pucao je sebi u glavu pre hapšenja i preminuo ubrzo u valjevskoj bolnici.

Torba sa plenom pljačke 800.000 dinara pronađena je u njegovim kolima i novac je vraćen banci.

Petar Čugalj, radnik “Centroproma” koji je prvi pokušao da omete pljačkaša u akciji i otme mu plen, bio je upucan uz teške povrede.

Pljačka je očigledno bila dobro pripremljena, a napadači su bili naoružani. Lađinović je kod sebe imao nemački automat zaostao iz Drugog svetskog rata, poznati “šmajser”, dok je Timić posedovao pištolj.

U banku su ušli potpuno neprimećeni od strane službenika, ali i ljudi koji su čekali na šalterima. Timić je došao do pulta, a zatim je sa pištoljem uperenim u leđa službenika uspeo da se spusti do blagajnika Stojana Miloševića i vikne: “Pare ili pucam!”

Za to vreme Lađinović je izvadio šmajser koji je krio ispod mantila i upozorio sve prisutne da budu mirni.

Iznenađeni i šokirani onim što se dešavalo u banci, službenici i građani su samo nemo posmatrali, a na pokušaj obezbeđenja da nešto uradi Lađinović je pripretio oružjem.

“Sve se dogodilo neverovatno brzo – pričao je blagajnik Stojan Milošević
novinarima. – “Ispred mene se samo pojavio čovek sa uperenim pištoljem i torbom u koju je trebalo da ubacim novac koji sam pripremio za isplatu strankama tog jutra”.

Čim su uzeli novac počeli su da se povlače. Istrčavajući iz ekspoziture sudarili su se sa radnikom obližnjeg supermarketa “Centroproma”: Čugalj je stajao ispred prodavnice sa metlom u ruci.

“Čuo sam ženski vrisak i pozive u pomoć koji su dolazili iz banke, a onda i čoveka sa tamnim naočarima i šeširom koji je jurio pravo ka meni. Udario sam ga metlom po glavi, a on se okrenuo i pucao u mene. Drugi je videvši šta se događa krenuo na drugu stranu prema hotelu “Park” u Ulici Svetozara Markovića – ispričao je policiji Čugalj.

Pucanj i gužva ispred banke privukli su pažnju prolaznika i mnogi su
povikali: “Držte, lopove!”.

Novimir Tričić (25) inkasant na parkiralištu, čemu bi danas bio ekvivalent radnik “Parking servisa”, shvatio je pošto je video čoveka u mantilu koji trči ka njemu da je to lopov koga građani gone.

Pritajio sam se sve dok mi se nije približio, a onda sam mu iza ćoška postavio nogu, sapleo, a kada je pao zaskočio sam ga i “kragnom” ga uhvatio oko vrata – kazao je novinarima. – Mašinka mu je ispala na trotoar, pokušao je da je dohvati dok smo se rvali, ali nije uspeo.

Hrabrom Tričiću je u pomoć pritekao Sava Kilibarda penzionisani policajac koji je u tom trenutku prolazio ulicom. Savladali su ga i uz pomoć ostalih građana doveli do banke gde je uskoro stigla milicija (policija).

Prolaznici koji su se u trenutku pljačke našli ispred banke mnogo su pomogli inspektorima SUP-a u otkrivanju drugog razbojnika Timića koji je uspeo da utekne.

Zaposleni iz “BIM Slavije”, PKB, bifea “Arilje” i obližnje fotografske radnje do detalja su opisali izgled lopova i zahvaljujući vernom opisu on je vrlo brzo identifikovan na osnovu čega mu je pripremljena zaseda na Divčibarama gde je imao vikendicu.

Lađinović je par dana kasnije pred istražnim sudijom Draganom Malovićem otkrio da su se on i Timić poznavali pune tri godine, a da su poslednjih godinu dana bili jako dobri prijatelji. Zajedno su smislili plan o pljački neke beogradske banke.

Mesec dana pre akcije Timić mu je dao nemački “šmajser” dobro podmazan i pun municije. Znao je da ima i revolver, ali mu ga nije pokazivao. Samo dva dana pre razbojništva 30. oktobra na Divčibarama u kući Timića napravljen je konačan plan.

Banka u Njegoševoj izabrana je zbog debelog stuba i niskih pultova koji su mogli lako da se preskoče. U razbojništvo su krenuli belom folksvagen “bubom”, u vlasništvu Boškove supruge.

Parkirali su ga u Mišarsku ulicu, koju su procenili kao najpogodniju za kasnije
bekstvo. Pre pljačke seli su u obližnji bife i popili piće. Sve je teklo po mračnom planu – dok građani nisu odreagovali.