Litija u plamenu na Prestolonaslednikovom trgu

Spasovdanska litija veliki je praznik za Beograd. Beograđani su se i pre Drugog svetskog rata okupljali uz trasu kojom je prolazila, poštujući veru I tradiciju. Ali, jedno od tih okupljanja se umalo nije završilo tragično.

Tog 18. maja 1934. godine činilo se da se ništa vanredno nije dešavalo. Ali, dok su građani zauzimali svoja mesta na ivicama trotoara na Terazijama, odnosno, kako se tada zvalo, Prestolonaslednikovom trgu, i tiskali se da uhvate što bolju poziciju – odjednom je počeo da ih guši crni gusti dim.

Crna garež letela je na sve strane, beli čaršavi ispred “Kazine” za trenutak su promenili boju, a negde oko 9.45 začuli su se uzvici :”Vatra! Vatra! Gori zgrada u Pašićevoj ulici!”(današnja Nušićeva).

Masa je počela da se komeša i trči. Žandarmi su pokušali da ih zaustave, ali bezuspešno.  Ubrzo je ulica bila puna, a svi su bili okupljeni oko magacina poznate beogradske staklarske radnje Maksima Flajšera i Majera.

Vatra je već bila zahvatila celu zgradu, slama koja bila u podrumu gorela je veoma brzo, a dim se dizao visoko u nebo. Sve se dešavalo kao na filmu i za samo pet minuta otkad je vatra primećena, cela zgrada je bila u plamenu.

Iz dvospratnice u dvorištu čula se vriska i cika. Žene i deca počeli su da zapomažu, jer je ceo objekat bio obavijen dimom. Kroz dim su se spašavali bežeći u dvorište.

Neki od stanara su iznosli svoje stvari, pokušavajući da spasu imovinu. Drugi su zgrabili kofe i kante i gasili vatru. Tada su sa “Kolarca” bukvalno doletela troja požarnih kola. O gašenju plamena u zapaljenojm magacinu nije bilo ni govora, već se lokalizovala vatra na okolnim zgradama. 

Vest da u magacinu ima fernajza I benzina izazvala je novo komešanje među građanima. Jedno po jedno bure izbacivano je iz podruma napolje, a onda je neko od radnika povikao da ima i kanistera sa bojom, koji bi ukoliko se zapale mogli da stvare gasove. Tu bojazan ubrzo je rešio Benjamin Flajšer, suvlasnik radnje koji je objasnio  da je u pitanju anilinska boja koja ne razvija gasove.

Među stanovnicima susednih zgrada stvorila se nezapamćena panika. Najveća opasnost pretila je radionici šešira „Zora”, koja se nalazila priljubljena uz zapaljene magacine. Grede i međuspratna konstrukcija odronjavali su se uz jak tresak. Svet je trčao sa svih strana i oko staklarske radnje, i ispred magacina, tako da su žandarmi jedva održavali red.

Svako je sa uzbuđenjem strepeo da vatra ne zahvati i proguta susedne zgrade. Zahvaljujući samo nadčovečanskim naporima vatrogasaca, katastrofa je sprečena.

Od jake temperature, u magacinu i na tavanu prsla je u paramparčad velika količina staklenih predmeta. Da bi nesreća bila veća, staklarska roba je bila upakovana u sanduke sa slamom.

Tek posle pola sata požar je doveden pod kontrolu, ali i dalje niko nije mogao tačno da kaže kako je do njega došlo.

Verujem da je neko moju radnju potpalio. Ubacio sa strane vatru – sumnjao je Flajšer.

Vatru je prvi primetio upravo šegrt radnje Miodrag Golubović, koji je stanovao u blizini. On je izašao poslom u dvorište i tada zaprepašćen spazio kako iz magacina u prizemlju, uz jak tresak, kulja gust, crn dim.

Dečak je odmah otrčao u radnju, zgrabio telefon i o nesreći obavestio Flajšera, koji je odmah alarmirao požarnu četu.

Za vreme gašenja vatre lakše je ranjen komandir vatrogasaca. Staklo mu je iseklo prste na rukama, a sem toga zakačila ga je po leđima i jedna manja greda. I pored toga do kraja, sve dok požar nije potpuno ugušen, ostao je na svojoj dužnosti.

U ovom požaru upropašćena je roba u tri magacina, koji su se nalazili pod jednim krovom, to je bila sva kućevna staklarija i staklo za prozorima, dok je na tavanima bilo fino kristalno staklo, porculan, porculanski servisi…  Jednom rečju, svo bogatstvo ovih uglednih Beograđana.

Na kraju, verovalo se da je požar prouzrokovao kratak spoj struje. Međutim, sve je čudilo da je moglo da dođe do ovog defekta, pošto je samo godinu i po dana ranije, kad su Terazije dobilo novi napon struje i električna instalacija u ovoj radnji potpuno izmenjena.

Prema izjavi sopstvenika, oko 1.000.000 dinara bila je ukupna šteta od požara. Ipak, zgrada Flajšera sa celokupnom staklarskom robom bila je osigurana kod osiguravajućih društava „Sava” i „Vardar” na oko četiri miliona dinara.

Tako su Beograđani te 1934. umesto u litiji, Spasovdan dočekali u plamenu i dimu. Najvažnije od svega je da žrtava nije bilo.