Kako je izgledao “Zverinjak” kad je otvoren 1936. godine

Današnji Beo Zoo Vrt jedinstvena je oaza prirode smeštena pod najstarijom i nekada najvažnijom gradskom građevinom. Obilaze ga tramvaji i oslonjen je na krug “dvojke” u kome su buka, sirene i gužve svakodnevica.

A ceo ovaj svet u malom ne haje za to. Bića sa svih kontinenata mirno životare u svojim kućicama i pećinama, koračaju svojim tempom, uvek istim, imaju “svoje” vreme i “svoj” prostor.

Kada zakoračite u njega, buka možda neće nestati, ali vi je više nećete čuti – osetićete možda nakratko i miris balege, a živahno cvrkutanje ptica za vas je dobrodošlica u ovaj “drugi” svet.

Možda vam se čini da se za 87 godina postojanja Zoo vrta ovde ništa nije promenilo, da se jedinke rađaju i umiru, kao i da ništa ne može da poremeti ovaj mir.

Nažalost, menjalo se – vrt se najpre širio, a umesto svetle budućnosti dočekao je zamračenje grada i bljeske eksplozija. U bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata bio gotovo uništen. Pod bombama su letele životinje, a neke su i bežale, pa bile ustreljene u gradu nad kojim se uzdizala prašina od ruševina.

Užase rata preživeli su nilski konj Buca i aligator Muja, aktuelni simbol Zoo vrta, i dalje živ i zdrav, u dubokoj starosti – tog aligatora po godinama nijedan pripadnik vrste nije zvanično pretekao.

Moglo bi se zasigurno reći da je, s obzirom na to da je sačuvan od surovosti prirode, on najstariji aligator u istoriji Sveta.

Kada je bio otvoren, 1936. godine, na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika, industrijalca Vlade Ilića, vrt se prostirao se na svega tri i po hektara.

Koliko je on bio važan za Beograd i koliko je bio posećen, govori podatak da je u kratkom periodu do dolaska rata u Beograd 6. aprila 1941, dakle za svega 4 godine, bio proširen na – čak 14 hektara!

Nakon rata, posle 1945. vrt je obnovljen ali i površinski smanjen na oko polovinu prostora koji je zauzimao pre svetske kataklizme.

Bilo je, dakle, mnogo burnih dana, ali duh ovog mesta se za 87 godina verovatno nije suštinski promenio.

I te daleke 1936. godine ulaz je bio na istom mestu kao i danas, tramvaji su zvonili unaokolo, samo je u gradu bilo manje buke i asfalta, a više kocke i kaldrme. I, istina, nije postojao danas legendarni luna park prekoputa ulaza.

Ptičja pesma opčinjavala je posetioce odmah na ulazu, a kako je izgledala šetnja kroz ovo životinjsko carstvo otkriva prva mapa Zoo vrta. I nije bila crno-bela već u boji.

Na njoj su iscrtani putevi kroz Zoo vrt, zelene površine, bazeni i naslikane su životinje koje su mogle da se vide.

Bilo je lavova, kamila, medveda iz raznih delova sveta, mnogo vrsta majmuna, živeo je tu čak i slon.

Postojali su i terarijumi, a držano je i mnogo domaćih vrsta. Ipak, nije bilo nekih vrsta životinja koje je bilo gotovo nemoguće čuvati na Kalemegdanu, na primer foke ili pingvini, koji su danas u svom pingvinarijumu jedna od najvećih atrakcija Zoo vrta.

Od samog početka to su bile atraktivne životinje, one su i današem Beograđaninu pravo čudo, a zamislite kako je to bilo u vreme kada nije postojala televizija ni “National Geographic“.

Mapa iz 1936. godine obeležena je i putanjom. Sve životinje su popisane sa strane. Danas je upravo zbog tog spiska ova mapa izuzetno dragocen dokument.

A na mapi može da se vidi sledeće:

1. Tramvajska stanica – na mestu gde je danas nema, a odmah po skretanju “dvojke” iz Cara Dušana prema Pristaništu;
2. Ulaz;
3. Kancelarija;
4. Česma;
5. Labudovi i pelikani, na mestu gde su i danas ptice;
6. Marabu;
7. Rode;
8. Kozoglava antilopa;
9. Bife – mesto za predah;
10. Mlade vidre;
11. Talasasti papagaj;
12. Mlade životinje;
13. Grlice;
14. Kamenjarka i golubovi grivnaši;
15. Domaće ptice;
16. Domaća koza;
17. Somalski ovan;
18. Afrička patuljasta koza;
19. Beli jelen lopatar;
20. Srna;
20a. Dečje jahalište;
21. Jeleni – lopatar i svinjski (sijamski);
22. Jelen;
23. Irvas;
24. Česma;
25. Američki bizon;
26. Bivo i zebu;
27. Nečitljivo na mapi, verovatno je u pitanju krokodil – Muja, razume se
28. i 29. Terarijumi;
30. Morski medved;
31. Nilski konj;
32. Kormoran i galeb;
33. Puma;
34. Mladi lav sa psom;
35. Panter;
36. Mladi lav;
37. Česma;
38. Dvorište;
39. Zebra;
40. Elen-antilopa;
41. Giu-antilopa;
42. Nandu;
43. Angorski zec;
44. Slon;
45. Žirafa;
46. Šumski fazan;
47. Plemeniti fazan;
48. Kraljevski fazan;
49. Srebrni fazan;
50. Zlatni fazan;
51. Amherst fazan;
52. Javanski majmun;
53. Majmun kapuciner;
54. Majmun mandrip;
55. Majmun rezus;
56. Majmuni pavijani;
57. Dikobraz;
58. Barske ptice;
59. Pevačice;
60. Živina;
61. Plovke;
62. Guske;
63. Pitomi zečevi;
64. Plamenjak, ždral, ibis;
65. Veverice;
66. Lama i kenguri, tačnije “kenguru”, kako je pisalo;
67. Gavran;
68. Vidra;
69. Ukrasna živina;
70. Fazani;
71. “Klozet” – tako se govorilo;
72. Pas – bernandinac;
73. Jastrebovi i škanjci;
74. Buljina ušara;
75. Sova (i još jedna vrsta koja nije čitljiva na mapi);
76. Velika bara;
77. Nutrija;
78. Beli medved;
79. Mladi medved;
80. Rakun;
81. Kuka – zlatica;
82. Tvor;
83. Suri medved;
84. Orlovi;
85. Tigar – sumatra;
86. Bengalski tigar;
87. Vuk;
88. Sardinski muflon;
89. Grivasti ovan;
90. Divokoza;
91. Stepska ovca;
92. Merino ovca;
93. Paška ovca;
94. Ovca cigaja
95. Jezerska ovca;
96. Frizijska ovca;
97. Divlja svinja;
98. Domaća koza;
99. i 100. Suri medved;
101. i 102. Lav;
103. Mladi zverovi;
104. Tibetski medved;
105. Baribal medved;
106. Vuk (ponovo);
107. Pegava hijena;
108. Jazavac;
109. Medved;
110. Šakal;
111. Divlja mačka;
112. Lisica;
113. Mungos:
114. Ukrasne kokoši;
115. Malajski medved;
116. Divlja svinja;
117. Lav;
118. Jednogrba kamila;
119. Dvogrba kamila;
120. Restoran;
121. Terasa restorana;
122. Ulaz u restoran.