Kafana u centru Velikog Sela, na obodu Palilule stara je dva veka i već dobrano oronula, ali je i dalje ipak jasan znak da je ovo selo od davnina bilo živo. To je već vekovima mesto gde žive generacije meštana, baveći se poljoprivredom na pitomim brežuljcima koji se spuštaju ka Dunavu.
Slanci i Veliko selo ostali su skriveni između Vinče i Višnjice, nalaze se u području koje Dunav obilazi velikom okukom, a putevi i magistrale ih ne seku.
U vreme kada je ova mehana nastala, to je bilo selo udaljeno od grada, pa čak i imanja bogatih Turaka koji su ljubomorno čuvali svoja posede i vinograde.
Mehana, koja danas svedoči o životu sela, ali, nažalost, i o propadanju sećanja, podignuta je još početkom 19. veka.
Premda ovo nije raskrsnica važnih puteva, a danas, čak, mnogi ne znaju ni gde se tačno ovo selo nalazi, nekada je vrvelo od trgovaca.
U vreme kada se sa Austrijom ozbiljno trgovalo, sa Zapada su tu Dunavom stizali trgovački putnici i meštanima nudili razne đakonije, sve ono što im zemlja nije dala, a zanatlije nisu umele da stvore.
Zanimljivo je da ova zgrada predstavlja izvesnu mešavinu dve potpuno različite arhitekture, što svedoči o mešanju ljudi na ovim prostorima i Beogradu kao drevno mostu između različitih sredina.
– Po svom arhitektonskom tipu, predstavlja simbiozu moravske i vojvođanske seoske kuće, veoma uspeo primer koegzistencije ova dva oprečna, mada teritorijalno bliska tipa narodne arhitekture. Osim značaja u okviru istorijskog razvoja Velikog Sela, Stara mehana svojim za ono vreme monumentalnim izgledom predstavlja i spomenik vitalnih potreba jedne društvene sredine u večitoj borbi za veće materijalno blagostanje i socijalni prosperitet – navodi se u opisu ovog zdanja od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Ova zgrada nagovestila je i potpuno nov pravac u razvoju seoskih kuća kakve će u Srbiji dominirati tokom 19. veka. Jedno malo beogradsko prigradsko naselje, tako, krije važan deo istorije prestonice.
Dok čekate autobus 202 i tražite mesto gde da se sklonite u hlad, pomislite na stare trgovce, kožne torbe, karavane, đakonije i znatiželjne seljake.
A u mehani su trgovci spavali i gostili se. Imala je čak dve kafanske sale, kuhinju i ostavu, grejala se na furunu. Konačište su činile dve sobe.
Nepoznata je dalja sudbina stare mehane usled nekoliko razloga koji ozbiljno sprečavaju njenu obnovu.
Ipak, ukoliko je suditi prema glasovima koji su se do skora čuli, možda još sve nije gotovo. Primeri nekoliko sličnih zdanja iz okoline Beograda kojima je vraćen život, poput onih u Ostružnici ili Obrenovcu, možda daju nadu da će se isto desiti i sa ovom mehanom u Velikom selu.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
