Kafana iz 1864. na lažnoj kaldrmi iz 1961.

Skadarlija u vreme 30tih godina prošlog veka nije imala oreol prestižne ulice koji će dobiti 1961. Jer, tek je te godine po njoj na brzinu položeno neravno i bezoblično kamenje koje je trebalo da odmah počne da imitira “originalnu” kaldrmu iz nekih davnih vremena.

U pokušaju da tako 1961. godine stvore sliku stare boemske ulice, tadašnje gradske vlasti su prvo morale da skinu asfalt sa Skadarlijske ulice kojim su je prethodno zaogrnuli početkom pedesetih, kada se nije razmišljalo o njenom budućem turističkom potencijalu. Brzopletost kojim se radilo u naletu nove inspiracije tog vremena, mogao je da oseti pod stopalima svako ko je bar jednom išao po džombama lažne “kaldrme” stare tek par decenija.

Nekada karakteristična po dimu duvana, mirisima vina i rakije i duhom boemštine sa margina društvenog života tadašnjeg Beograda, danas je to mnogo više “fensi” zona i jedna od glavnih turističkih atrakcija srpske prestonice. Nezaobilazna tačka svih koji dođu da okuse čari noćnog života, kažu da su “najbolje dane proživeli noću” i ulazak u svojevrstan vremeplov.

Davne 1864. godine, u samom srcu Skadarlije, otvorena je jedna od najstarijih beogradskih kafana “Tri šešira” koja je do danas ostala centralno i najbitnije mesto okupljanja beogradskih, ali i inostranih boema.

Otvorena je u kući u kojoj je prethodno bila zanatska radionica, čiji su zaštitni znak bila tri plehana šešira. 1901. godine kada je srušena kafana “Dardaneli”, noćni život tadašnjeg Beograda premešta se u Skadarliju, naročito u “Tri šešira”. Tamo su tada kovane zavere, izdavani časopisi i pisane pesme.

Česti posetioci “Tri šešira” bili su mnogi poznati beogradski pisci i umetnici, poput Branislava Nušića, Tin Ujevića, Čiča Ilije Stanojevića, Rake Drainca, Đure Jakšića koji je više vremena provodio u njoj nego u svojoj kući prekoputa kafane, nazvavši je – “vinsko vrelo”.

Jakšić je znao često pri veselju u kafani “Tri Šešira” da izrecituje: “Još jedan dim, jednu čašu, jednu pesmu, jednu seku, pa onda zbogom tamburašu, zbogom krčmom za naveka.”

Kasnije su srpske specijalitete i odličnu rakiju u njoj probale mnoge slavne ličnosti, ali i državnici poput Josipa Broza Tita, Sandra Pertinija, kralja Huana Karlosa, Džordža Buša, Vilija Branta i drugih zvučnih imena. Poslednji političar svetskog glasa koji je – za sada – tuda prošao pre par godina bio je novi predsednik SAD, Džo Bajden.

Sa svojim domaćinom, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, prošetao je po novom kamenju kojim je Grad Beograd popločao Skadarliju u nameri da joj se da usklađen izgled, dostojan novostečene prepoznatljivosti koju u vremenu Tvitera, Jutjuba, Fejsbuka i drugih internet atrakcija sve više ima u svetskim okvirima.