Istina je tamo negde – šta je pratilo Apolo 8 iz pravca Novog Beograda?

Baš u vreme kada su se tri stanovnika naše planete ustremila na dublji deo kosmosa uz pomoć “Apola” i kada je ceo svet bio obuzet brigom o njihovoj sudbini, nekoliko Beograđana uzbudila je činjenica potpuno suprotnog karaktera.

Pojava vasionskog “broda” u regionu naše zemlje, koji vodi poreklo sa ko zna kog dela kosmosa ili sa ko zna koje daleke planete!

Upravo kada je Apolo 8 krenuo na drugi let sa ljudskom posadom u projektu i prvi sa posadom koja je imala zadatak da uđe u mesečevu orbitu, nekoliko naših mladih sugrađana imalo je vrlo intrigantno iskustvo, koje nikada kasnije nije bilo detaljno razjašnjeno.

Pomenuta letelica je uspešno lansirana 21. decembra 1968. iz Svemirskog centra Kenedi u SAD, a njen zadatak bio je postizanje operativnog iskustva posade u upravljanju letelicom, testiranje sistema komandnog modula, komunikacijskih sistema i onih za održavanje života u uslovima orbitiranja oko Meseca.

I dok je posada, koju su činili astronauti Frenk Borman, Džim Lavel i Vilijam A. Anders fotografisala Mesečevu površinu i to sa bliže i dalje strane Meseca, naši astronomi su se sa zemlje bavili događajima za rubriku “Verovali ili ne“.

Amerikanci su tada bili prvi ljudi koji su videli Mesec sa dalje, Zemlji nevidljive strane, ali, ipak, nisu videli ono što su Beograđani. U fokusu naših srednjoškolaca bili su NLO!

U tadašnjoj štampi koja se kasnije bavila neverovatnim prizorom koji su videli, oni su bili ocenjeni kao prilični stručnjaci koji su bili izvežbani da uz pomoć okulara, ne baš moćnog teleskopa, osmatraju nebo i izučavaju pojave koje se na njemu zbivaju.

Međutim, trebalo bi sva zapažanja uzeti sa rezervom, s obzirom da su oni bili početnici u ovoj oblasti.

– U 19 sati i 50 minuta, na zapadu, u pravcu Novog Beograda, tridesetak stepeni iznad horizonta, ugledao sam neobičan predmet koji se kretao ka jugoistoku – govorio je za novine Miladin Pantelić, saradnik Narodne opservatorije “Ruđer Bošković”, inače učenik Osme beogradske gimnazije, koji je te večeri uperio teleskop sa Kalemegdana u nebo nad sremskom ravnicom.

Prema rečima mladog astronoma neidentifikovano telo, koje je tada uočio, imalo je prečnik manji od prečnika Meseca, ustvari, bila je to svetla tačka uramljena oreolom narandžaste boje i prošarana nekom vrstom magline. Nalazila se, kako je opisivao Pantelić, ispod zvezde Algol, postepeno se uvećavala, gubila sjaj i nestala u 20 časova i 15 minuta.

– Zabune nema, nebrojeno puta rukovao sam teleskopom i znam kako viđen kroz okular izgleda osvetljen avion, kako sondažni balon, ili svetla na aerodromu – tvrdio je gimnazijalac. – Desetinama puta pratio sam satelite u orbitu oko Zemlje…U pitanju nije Mesec, jer je već zašao, niti raketa koja je u kosmos ponela Apolo, jer su njeni motori već prestali da rade, a i pozicija nije odgovarala. Uočio sam nešto sasvim drugo.

Ove navode potvrdili su i prijatelji mladog Pantelića koji su se smenjivali za teleskopom – Mate Mukoski, Dragan Peker, Dragan Marković i Branislav Gezeman, sve mladi ljudi zaljubljeni u astronomiju i prilično vešti sa teleskopom.

Da nije u pitanju bila nikakva neslana šala potvrdio je dnevnik Narodne opservatorije u koju su ovi posmatrači zapisali svoja zapažanja i naglasili da se radi o neidentifikovanom letećem objektu.

Gde je nestao, otišao ili sleteo “leteći tanjir” koji su primetili beogradski gimnazijalci ne zna se, niti je ikada razjašnjeno o kakvoj se letelici radilo, bar kod nas, ali su modul i posada Apola 8 na sreću uspešno sleteli na Zemlju posle nešto više od šest dana leta.