Čim se sa vrha Kosmaja spustite strmim šumskim stazama, nailazite na pravo srednjevekovno blago – stare zidine manastira Kastaljan i upaljene sveće na mestu gde se nekada uzdizala crkva.
Na prelepom mestu, skriven od glavnih puteva, Kastaljan poznaju uglavnom samo meštani, koji ne dozvoljavaju da svetinja ode u zaborav, ali i oni koji se s namerom i znanjem o ovom mestu upute na njega ne bi li ga i sami istažili.
Sve izgleda kao lavirint starih zidina, a ponegde se nazire polaz, ostaci prozora, vrata.
A to je bio deo daleko većeg kompleksa nastalog krajem 13. veka, najverovatnije za vreme vladavine kralja Dragutina, koji je činila manastirska crkva, konak, trpezarija, groblje.
Pretpostavlja se da je zdanje obnovio despot Stefan Lazarević, prezidavši crkvu, konak i trpezariju. Dokaz tome su ostaci dekoracije karakteristični za moravsku arhitekturu.
Inače, despot Stefan Lazaević bio je vezan za Beograd, koji mu se nedavno odužio i spomenikom, ali i za planinu Kosmaj.
Manastir je bio posvećen svetom Đorđu, a ostalo je u starim spisima zabeleženo da je sredinom 16. veka imao bratstvo od čak 10 monaha.
Tada se selo u kome se nalazio zvalo Gornja Trnava ili Trgovčević, a danas je to deo Nemenikuća.
Manastir je tokom otomanske okupacije najpre opusteo, a potom je i razoren u 17. veku, nakon “Velike seobe Srba”.
Inače, crkva je bila sazdana od kamena, ali je potom bila i omalterisana.
Uprkos tome što kompleks naizgled deluje kao da su od njega ostale samo gole zidine, stručnjaci su uspeli da otkriju i fragmente fresaka, odnosno njihovih ukrasa, ornamenata i pokog ćiriličnog slova.
Na prostoru ispred crkve otkrivena su i tri groba monaha, ali ne i zabeleške o njihovim imenima. Ispod temelja konaka nađeni su i stariji grobovi…
Inače, Kastaljan nije zasigurno bio ovako pusto i skriveno mesto u srednjem veku – deo konaka bio je rezervirsan i za prolaznike koji u manastir nisu svraćali. To su bili razni putnici i karavani koji su se pred Kastaljanom zaustavljali.
Međutim, i pre srpskog manastira ovde je postojalo nešto – još su stari Rimljani baš to mesto odabrali za vojni logor, kako bi štitili kosmajske rudnike.
Kada prilazite ovom mestu, morate znati da ulazite u svetinju, to nisu samo puste zidine.
Naime, pre dve decenije je na Đurđevdan održana prva služba nakon tri veka. Postavljen je i iguman, ali za eventualnu obnovu mora da se ipak sačeka završetak kompletnih arheoloških istraživanja.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
