“Neću da živim u Bloku 65, mrzim ceo svet!“, pevao je Bora Čorba o legendarnim novobeogradskim blokovima davne 1982. godine.
Neki od najvećih stereotipa koji se vezuju za Novi Beograd je sivilo, brutalizam, “uzbudljiv” život ulice i beskrajno dosadna “spavaonica“.
Sve to se u proteklim decenijama promenilo u ogromnoj meri, pa su blokovi Novog Beograda danas itekako poželjna destinacija za život, ali nekako, kao da još opstaje onaj glas koji te solitere “kune” kao sive i depresivne, kakvi su zaista i bili sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih.
“Čuvar gradilišta prolaznike tera
klinci po ulazima bombice piju
košava bije oko solitera
bande došljaka svaku noć se biju“,
stihovi su koji su u tom trenutku svakoga ko se u njima pronašao morali bar malo da žacnu.
Bora Đorđević je bez dlake na jeziku opisao jedan socijalni milje i, iako je reč o delu grada koji je apsolutno građen planski, ljudske duše nije bilo lako ukalupiti u solitere, nove ulice preko pustih peščara i trotoare koji nisu vodili nigde.
Ali, ostaje jedna misterija: na koji je blok Bora Đorđević zaista mislio? Jer, ni danas Blok 65 nećete lako pronaći na mapi, a tek 1982. to nije bilo moguće. Sam naziv podseća na zaista najveće tadašnje sivilo Novog Beograda, blokove 61, 62, 63 i 64 koji čak nisu ni na obali Save, pa zato i peva u jednom stihu te čuvene pesme: “Komarce na zidu pretvaram u fleke, suviše asfalta da stignem do reke”. A tek niko nije govorio “Idem u 65-ti blok“.
Ali, Bora kao da nije hteo da uvredi nijedan od ovih blokova, za koje je tada sigurno važilo da “spavaju stanari svak u svom budžaku u devet uveče nema ništa živo, samo se zgrade crne u mraku”.
Blok 65 je ipak postojao, mada je u to vreme bio nenaseljena ledina koja je tek dobila takvu brojčanu oznaku, mada je niko nije tada koristio. I sigurno je da takvo mesto na način na koji je briljantno opevano u hit pesmi – nije viđeno tamo.
Ali, nisu to ni samo blokovi 61-64, ta anithimna je, ipak, posvećena celom nekadašnjem Novom Beogradu.
Vreme se promenilo, i to na neverovatan način: Blok 65 danas je poznat po najvišoj novobeogradskoj zgradi, staklenoj kuli “West 65“, koja je u svom nazivu obuhvatila i naziv jednom imaginarnog bloka na kome je iznikla.
Danas je pored kule niklo i ekskluzivno stambeno naselje, pa je nekadašnji simbol beznađa iz osamdesetih postao danas najprestižniji deo Novog Beograda. Fascinantan preokret za svega 40 godina.
Fabrike, magacini, ostatak starog aerodroma, neprohodan prostor između Tošinog bunara, pruge i Ulice Omladinskih brigada, bio je Blok 65 iz antihimne Riblje Čorbe koji za Novobeograđane nije imao gotovo nikakav smisao – u njemu nije bilo ni solitera ni stanova.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
