Beogradske kafane u 19. veku nisu bile samo mesta za zabavu već i centar društvenih aktivnosti, a odigrale su važnu ulogu u modernizaciji srpskog društva pa I države.
Naprimer, prva finansijska berza osnovana je, doduše u ugladjenijoj verziji kafane, Gradskoj kasini.
Onda ne treba da čudi i da je prva “berza rada” takođe nastala u kafani.
Na početku Skadarske ulice, koja je u drugoj polovini 19. veka, kako su svedoci tog vremena zabeležili, imala bar 15 kafana, otvorena je i Esnafska. Nalazila se preko puta kafane “Pašonin bulevar” u bloku prema Cetinjskoj.
Dugogodišnji zakupac je bio Tasa Makedonac, a imala je i drugi naziv “Dunđersko jesnafska kafana”, i bila je, u stvari, esnafska “berza rada” beogradskih zanatlija. Tu su u rano jutro dolazili uglavnom dunđeri (građevinski radnici), ali i druge zanatlije, kao i oni kojima je bila potrebna radna snaga.
Ugovarali su se poslovi, cenjkalo se, pregovaralo, a onda bi radnici odlazili na posao. Posle rada ponovo bi se i jedni I drugi okupljali u istoj kafani uveče uz piće, hranu i muziku.
Radila je neprekidno, dan i noć. Ne zna se tačno koje godine je otvorena. Uspešno je funkcionisala do 1903. kada je gradska vlast naredila da se zbog proširenja Skadarske poruše svi objekti koji su se nalazili na početku ulice pa je tako s lica zemlje nestala i Esnafska kafana.
Ipak, razvoj privrede je dao državi mogućnost da se obaveže o staranju nezaposlenih radnika koji su “po nuždi I bez svoje volje osiromašili”. Ohrabrivala je i osnivanje raznih organizacija koje su zbrinjavale šegrte i imale neku funkciju biroa za posredovanje u njihovom zapošljavanju.
Ali prvi ozbiljniji korak koji je “radnu pijacu” izmestio iz kafana bio je Zakon o zaštiti radenika donet u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS tek 14. decembra 1921. godine. Detaljno je regulisao osnivanje i delovanje Berze rada za “pomoćno osoblje” i počeo da liči na ono što danas znamo kao Nacionalnu službu za zapošljavanje, iako se u to vreme odnosio samo na pomoćne radnike a ne i na obrazovanije ljude.
“Pod ovaj zakon potpadaju sva zanatska, industrijska, trgovačka, saobraćajna, rudarska I njima slična preduzeća (radnje) na teritoriji Kraljevine SHS … “ stajalo je na početku tog zakona.
Naredne godine, kada je Zakon i stupio na snagu objavom u Službenom listu, osnivaju se Berze rada čiji je zadatak, osim organizacije “radne pijace” i “suzbijanje besposlice”, staranje o upošljavanju radnika, odnosno posredovanje, briga o njihovoj ishrani, smeštaju i davanju poputnine (putnih troškova).
Zakonom je definisano radno vreme, prekovremeni rad koji je morao biti plaćen, noćni rad, trudničko i porodiljsko odsustvo koje je trajalo četiri meseca, obaveza formiranja dečijeg skoloništa (vrtića) u okviru većih preduzeća, higijenski uslovi rada.
Dozvoljeno je i udruživanje radnika u specijalna udruženja. Osnovane su Radničke komore čiji je zadatak bio da “štite ekonomske, socijalne I kulturne interese sviju radenika I nameštenika na teritoriji svog područja”.
U Beogradu je zgrada Radničke komore izgrađena 1928. u Nemanjinoj 28. Na ulazu su se nalazile skulpture radnika koje su u međuvremenu izgubljene. Zgrada je danas spomenik kulture.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
