Decenija druženja “prodavaca” u Knezu

Gomila mladih, okupljena kao na nekom muzičkom festivalu, recimo mitskom Vudstoku, ali bez muzike – i okružena knjigama! Sa mnogo knjiga.

To je bila slika koja je 10 godina mogla da se svakog leta vidi u Knez Mihailovoj ulici, i to posebno na platou kod Filozofskog fakulteta i ispred SANU. Od 1977. godine kada je ukinut saobraćaj automobila pa sve do rekonstrukcije kada je ulica napokon postala ekskluzivna pešačka zona centra Beograda u jesen 1987. godine.

Iz nekog razloga, tadašnja milicija i inspekcija nisu reagovale na ovaj svojevrsni buvljak, možda i iz razloga što je trajao svega nekoliko sedmica, i to krajem avgusta i početkom septembra, kada su se tu najviše (pre)prodavale školske knjige i udžbenici. Sve se tolerisalo kao “mladost” ali u ograničenom trajanju.

Bio je tu bitan i finansijski momenat.

Na primer, kada su udžbenici u pitanju. Pravi luksuz bio je kupovati komplete knjiga za decu, pa je stoga berza bila zgodno mesto da se za manje novca dođe do jednako kvalitetnih knjiga. Nije tada bilo mnogo izdavača – samo oni državni. Koji potpis i pocepana stranica davali su poseban šmek učenju iz polovnih udžbenika.

Ovakva ulična “berza” knjiga bila je tako logična posledica velike potražnje. Jednostavno, neko je želeo da proda staru knjigu i nabavi novu.

Nekome bi bilioteka postala balast, a njegova težnja da ga se rastosilja prilika za nekog novog klinca da zaviri u kulturu kakvu nije mogao da isprati na TV i radio aparatu, u lektiri ni u novinama.

A tek strane knjige, časopisi i stripovi koji nisu bili tek tako dostupni u nekadašnjoj Jugoslaviji, odnosno, ako ih je i bilo cene su im bile velike za to vreme. A sva ta šarena izdanja bila su zanimljiva.

Osim toga, bilo je tu i mnoštvo domaćih izdanja od kojih mnoga nisu nimalo zaostajala za stranim, bogato ilustrovana, na “masnom” papiru ali i ona u knjižarama nova i skupa. Takođe, pojavljivale su se i ploče kao predmet kupoprodaje na trotoaru.

Morali ste da budete član neke biblioteke, a posebnu riznicu imala je “Američka čitaonica” ispred koje je bio epicentar beogradskog uličnog “festivala knjige” (danas je u tom prostoru Instutut Servantes). Nemalo knjiga zauvek je ostalo prisvojeno kad čitalac ne bi imao srca da se od nje odvoji i vrati u rafove za dalje pozajmice.

Alternativa je bila da imate nekog dobrog prijatelja koji bi bio spreman da za vas sa Zapada donese neku knjigu, časopis ili ploču ili da je, pak pošalje poštom. A svaki gram hartije za dragu osobu opterećivao je prtljag, pa je štiva uvek mnanjkalo.

Ipak, i domaće izdavaštvo, kao i prevodi, bili su važni i traženi. Naučna fantastika, klasici, moderna književnost štampali su se i kupovali, a polovne knjige našle su takođe svoje mesto na tržištu.

Ali, mnogo je važniji bio još jedan faktor: mladi su se tu lepo družili. Sklapala su se prijateljstva, započinjale ljubavi, upoznavali su se međusobno… Iako nastao sponatno, ulični “festival prodaje knjiga” bio je mesto velikog “vrenja” među tadašnjim pubertetlijama i onim malo starijim. Jer, trgovina je nekako tu uvek bila u drugom planu, važno je bilo biti tu, družiti se i provoditi tople dane kasnog leta na otvorenom.

Berza knjiga, pa i ploča, u Beogradu nikada nije ugašena.

Danas se još može pronaći koji prodavac u sporednim ulicama koje se ulivaju u Knez Mihailovu, a i fasada Filološkog fakulteta predstavlja improvizovanu berzu knjiga raznih izdanja, iz raznih oblasti. I dalje ima kupaca koji su željni stare, žute hartije, stručne literature i književnosti, koje se mogu nabaviti po simboličnoj ceni.

A berza udžbenika preselila se u Kosovsku i na Trg Nikole Pašića. Ali to je već neka druga dimenzija, uređena i čisto trgovačka.