Kako je jednom davno u Engleskoj izgledala tinejdžerska histerija i trans zbog muzičkih zvezda Bitlsa, poznata kao “bitlmanija”, roditelji u Jugoslaviji mogli su da potpuno neočekivano osete kada je sarajevski pop bend “Plavi orkestar” u proleće 1985. objavio debi album “Soldatski bal” (sa hitovima “Suada”, “Bolje biti pijan nego star”, “Gudbaj tins”, “Kad mi kažeš paša”…), a domaća “omladina” potpuno otkinula na njih. Sa tiražom većim od pola miliona primeraka, bio je to najprodavaniji debitantski album ikada u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uskoro su “plavci” krenuli na turneju “Bolje biti pijan nego star”, čija je kruna bio beogradski koncert na stadionu “Tašmajdan” 14. septembra 1985, pred 11.000 gledalaca. Nijedan sastav nije podigao toliko prašine sa svojim prvim albumom, kao što su to uradili Saša Lošić (vokal, gitara), Mladen Pavičić (gitara), i braća Samir (bas) i Admir (bubanj) Ćeramida.
Pre koncerta na “Tašu”, izdavačka kompanija “Jugoton” je organizovala potpisivanje ploče “Soldatski bal” u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, pored palate “Albanija”. Bila je to mala prodavnica “Agfa” u kojoj su se, osim foto-opreme, tada mogle kupiti i kasete i ploče. Ispostaviće se da je to bila loša odluka jer se odjednom okupilo više od tri hiljade raspomamljenih tinejdžera koji su želeli da izbliza vide svoje idole.
Članove grupe je od navale obožavalaca štitio kordon milicije i zaposleni u prodavnici. Kada su stakla na izlogu popucala pred naletom mase, a situacija pretila da postane kritična, bend je bio prinuđen da pobegne sa sopstvene promocije, u pravcu hotela “Moskva”.
Fotografije ovog neverovatnog i jedinstvenog prizora na beogradskim ulicama snimio je naš čuveni fotograf Kamenko Pajić, koji živi i radi u Vašingtonu
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
