Dan koji je zamalo postao crni datum: kad autobus pomahnita i – pobegne

Najveći prevoznik u celoj Srbiji je – GSP “Beograd”.

Toliko linija, vozila, prevezenih putnika nemaju svi drugi zajedno u zemlji. I verovatno zato nam povremeno vesti o autobuskim nesrećama, pomahnitalim i autobusima koji se van svake kontrole zaustavljaju u ogradama, na travnjacima, zidovima, zgradama, igralištima… stižu – baš iz prestonice.

Ali, ako malo prelistamo staru beogradsku štampu, videćemo da je toga, zapravo, uvek bilo.

Ko je kriv – vozač ili mehanika? “Ibertura“, manualni menjač, automatika ili mikroprocesor?

To utvrđuju veštaci kompleksnim analizama i time nećemo da se bavimo. Svi bismo želeli da se više nikada ne ponovi takva nesreća, u kojoj autobus bez ikakve kontrole juriša ulicama, a zapravo ne znamo kada će i gde takva scena opet da se dogodi.

Jedna vest o “letećem” autobusu objavljena je 1983. godine, i to baš 1. septembra, koji je obično i prvi dan zimskog reda vožnje, gužvi u saobraćaju i dan kada se na ulice vračaju deca. Ono što se tada desilo u naselju Braće Jerković sa pomahnitalim autobusom na liniji 26, a koji je svoju nekontrolisanu vožnju započeo na samoj okretnici, može se smatrati pravom srećom u nesreći.

Jer, malo je falilo da taj dan bude crnim slovima upisan u beogradsku istoriju, sa mnogo žrtava, s obzirom da se “otkočeni” autobus sjurio niz ulicu, polupao automobile, uništio bandere, a završio ni manje ni više nego u jednoj bašti, u zasadu kupusa.

Danas u Braće Jerković već dugo nema bašti, a da se ovaj autobus kojim slučajem teleportuje kroz vreme, završio bi u nekoj od zgrada, kafića, lokala, izgrađenih u ovom kraju u proteklih tridesetak godina.

Izveštač sa ove nesreće odabrao je, pomalo začuđujuće, šaljivi stil za pisanje tako ozbiljnog izveštaja: neobična, nesvakidašnja i strašna scena koja je prošla bez žrtava, prepričana je kroz šalu…

A ono što se dogodilo zasigurno je prestravilo očevice, koji su u nekom trenutku pogledali smrti u oči. Jedan automobil sa putnicima za dlaku je izbegao da bude samleven pod težinom glomaznog zelenog autobusa, a dok je grdosija jurila niz ulicu mimoišla se i sa jednim zglobnim autobusom. Direktan sudar bi u ovoj situaciji značio katastrofu.

Ta bašta, koja je 1983. godine još opstajala na rubu tada novog naselja Braće Jerković bila je spas. Zemlja i kupus zaustavili su autobus GSP koji da bi, da je imao malo više snage, sravnio i jednu kućicu na tom imanju.

“Neplanirana vožnja autobusa na liniji 26, koji se juče oko 15 časova sam ‘oteo’ i bez putnika i vozača odjurio Ulicom braće Jerković, na kraju se srećno završila”, pisale su novine.

Vozač je tek stigao uz garaže, parkirao autobus, iz njega izašao, a on se potom “sam” pokrenuo. Uzalud su i vozač i dispečar trčali za njim – autobus je pod dejstvom sile gravitacije počeo da ruši sve pred sobom – dva automobila, dve bandere, znak. Jedna žena koja je vozila automobil njemu u susret lakše je povređena.

“Prvo je udario u parkiranu zastavu 101, koja je od udara preletela trotoar, sjurila se niz padinu i obavila oko “srećno” postavljene bandere. “Ne obazirući” se na to, autobus je nastavio dalje, strogo se držeći desne strane ulice. Usput se mimoišao sa svojim zglobnim sabratom koji je srećno huktao u suprotnom smeru. Posle dve stotine metara, jednim točkom grdosija je, sada već zalaufana, prešla na trotoar i očas pokosila saobraćajni znak i dve bandere. Od tog “češanja” zeleni “mercedes” se zaneo i krenuo na levu stranu druma“.

U nekom trenutku u susret mu je naišao plavi “stojadin” kojim je upravljala Beograđanka Nada Matović.

Njen suvozač objašnjava da je žena videvši grdosiju, kako juri prema njoj, prvo prikočila, a onda mahinalno skrenula desno. Varka nije uspela i autobus je naleteo na “zastavu”, udario je, okrenuo i odbacio u obližnje kontejnere.

Potom je nekoliko tona čelika u zaletu preletelo trotoar i niz strmu padinu sjurilo se u povrtnjake nemilosrdno uništavajući zatečene glavice kupusa.

Ono što nisu uspeli automobili i bandere, učinila je meka zemlja povrtnjaka i žičana ograda skromne bašte Ljubice Barudžije.

“Tik ispred zasada sa boranijom, autobus je konačno stao, samo četiri metra od male montažne kuće u povrtnjaku“, tako su novinari “Politike” izveštavali o ovom događaju.

Inače, u crnoj hronici beogradskih nesreća u kojima su učestvovali autobusi GSP, ostalo je zabeleženo mnogo ranijih slučajeva od ovog, iz šezdesetih, sedamdesetih godina i kasnije, gde su akteri bili vozači trojelbusa, autobusa i tramvaja. Bilo je sudara sa velikim brojem povređenih i na mostu u Brankovoj, kod JDP, na Banovom brdu, Gazeli… a saradnici Kaldrme će pokušati da u narednim nedeljama otkriju stare izveštaje o takvim nesrećama i objave ih.