Čovek koji je dao lice Novom Beogradu

“Sava centar je izgrađen da traje večno!”, bile su reči arhitekte Stojana Maksimovića, koji je preminuo juče u 90. godini.

Upravo on je projektovao ovaj simbol Novog Beograda i srpske prestonice, a nekada i simbol napretka cele Jugoslavije.

Imao je tu čast da stvori večno delo, ali i sreću da u poslednjoj godini života gleda njegovo vaskrsenje. Kao i mnogi stari objekti, Sava centar je prethodno decenijama propadao, velike staklene površine zahtevale su enormna ulaganja, ali nikad nije izgubio svoj šarm i štagod da se događalo tamo imalo je notu svečanog i uzvišenog.

Privatizacija je donela i tu važnu investiciju, a prvobitni izgled je, naravno, ostao zadržan i nakon uspešne rekonstrukcije ponovo je zablistao kao nekada.

Arhitekta Maksimović aktivno je učestvovao u obnovi objekta, bio je s dužnom pažnjom konsultovan kadgod je to bilo potrebno.

Ali, Sava centar nije jedina stvar koja je ostala u Beograsu iza njega: tu su mnoga značajna dela koja su obeležila period arhitekture i urbanizma u vreme SFRJ, a mnoga od njih su jedinstvena i kolosalna, s moćnim pečatom vremena, iako danas prolazimo pored njih ne znajući ko ih je zamislio i projektovao…

Arhitektonski fakultet Maksimović je završio u Beogradu 1956. godine. Radio je u gradskim institucijama za urbanizam i arhitekturu, ali se potom otisnuo i u “beli svet“, gde je uspešno radio na važnim projektima.

Oni koji su nama poznat i prepoznatljiv simbol Beograda su, na primer, Hotel Interkontitnental, zgrada novobeogradske opštine i sjajna modernistička minijatura –  restoran “Ušće” na Savskom keju.

Radio je na ogromnom projektima u svetu, ali i na izgradnji porodičnih kuća.

“Neki danas misle da je skup” govorilo se tada za Maksimovića.

“Skupo je”, jedna je od najčešćih kritika svakog vizionarskog projekta. Pa, i “Sava centar” je tako, bio “skup”. O tome koliko je ovaj kongresni centar bio važan za našu zemlju i prestonicu Beograd, Maksimović je govorio u jednom intervjuu.

“Beograd, objektivno rečeno, pre izgradnje Sava centra nije imao nikakvih uslova da organizuje nekakve međunarodne sastanke, konferencije, bilo profesionalne, bilo političke, bez obzira na ugled koji naša zemlja uživa u svetu. Kada je to shvaćeno, odlučeno je da se on gradi i ja mislim da je, njime, Jugoslavija dobila jedan novi prozor u svet, bez obzira što neki danas misle da je taj prozor vrlo skup”, kazao je još 1980. godine.

Koliko je bio važan arhitekta i to na svetskoj sceni, govori i činjenica da se podaci o njemu mogu naći i na sajtu Muzeja savremene umetnosti Njujorka (MoMA).

U Beogradu je pored Sava centra i  opštine Novi Beograd, projektovao još i zgradu V opštinskog javnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici, hotel “Interkontinental”, blok stambenih zgrada na uglu Južnog bulevara i Maksima Gorkog, stambene zgrade u nizu u Strumičkoj ulici u Šumicama, Sportski centar “Vračar” i soliter u Mileševskoj 51.

Slava mu!