Jedan od najtragičnijih dana davne 1965. u Beogradu bio je 20. februar. Tada su se za samo nekoliko sati u prestonici dogodile dve stravične nesreće.
Najpre se srušio JAT-ov avion Daglas DC-3 nedaleko od Ade Ciganlije kada je poginulo svih pet članova posade, o čemu je Kaldrma nedavno pisala, a potom se uveče dok je sneg uporno vejao u Savskoj ulici zapalio tramvaj “trojka”, krcat putnicima i u punoj brzini.
Tramvaj marke “breda” koji je saobraćao od železničke stanice ka Mostaru zapalio se u 22.45 časova, tačno ispred zgrade sa brojem 12 u Savskoj ulici.
Požar je iznenada buknuo u prednjem motoru, a pretpostavlja se da je vatra izbila posle kratkog spoja na električnoj instalaciji aparature kod kočničara. Pretpostavljalo se kasnije da je došlo do kratkog spoja zbog vlažnih instalacija.
U trenutku kada je kočničar Ilija Petrović uspeo da zaustavi zapaljeno vozilo nastala je panika, pa je izgledalo da će ova nesreća imati daleko veće i tragičnije posledice.
Iz dimom i plamenom obavijenog tramvaja iskakali su putnici uz pozive u pomoć. Snežni pokrivač na ulici i trotoaru začas je bio prekriven povređenim putnicima. Ubrzo su stigla kola hitne pomoći, a odmah zatim i vatrogasci.
Oko 80 putnika je ubačeno u sanitetska vozila i odvezeno na dežurne klinike. U toku noći i ujutru većina je poslata na kućno lečenje, a zbog teškog stanja zadržani su: Ante Lambaša, Ilija Mandić, Dragoslav Mijušević, Stevan Božić, Predrag Stoponja, Dobrila Kovijanić, Ivanka i Milan Denić.
Zbog vrelog vazduha i gustog dima većina je imala opekotine ili
povrede gornjih disajnih organa, srećom, bez opasnosti od većih posledica.
Tramvaj je u trenutku nesreće bio pun putnika, i od opekotina, ali i udaraca zadobijenih u gužvi i panici prilikom iskakanja iz buktinje, povređena je čak 51 osoba.
Vozač tramvaja Ilija Petrović pokušao je da ugasi požar, ali nije uspeo, a vatru su uspeli da lokalizuju tek vatrogasci.
U tramvaju je bilo nekoliko kompletnih porodica. Anton i Milina Blažina sa sinovima, petogodišnjim Žanom i desetogodišnjim Zoranom, vraćali su se “trojkom” iz bioskopa.
– Pre nego što je izbio požar video sam kroz prozor vozila varnice kako izbijaju iz točka na kraju kola – pričao je Anton. – Kazali smo kondukteru, ali on na to nije obraćao pažnju. Kada je treći put sevnula varnica upalila se instalacija u tramvaju, a dim je počeo da nas guši.
Posle toga tramvaj je jurio još jedno 200 metara dok se nije zaustavio. Plamen se za to vreme širio sa prednje strane ka zadnjem delu i nastala je panika. Ljudi su čizmama i cipelama razbijali prozore i iskakakli iz tramvaja.
Neki vojnici koji su razbili zadnja vrata izgurali su me napolje – pričala je Milina Blažina. – Čula sam sina Zorana kako me doziva, a onda sam ga pronašla na jednoj gomili ljudi sa razbijenim nosem. Suprug i drugi sin bili su skroz na drugom kraju.
Od dima i vatre nije moglo da se diše.
Njen suprug Anton je, kako je preneo novinarima, mogao i ranije da iskoči, ali nije želeo da ostavi sina. Pokušao je rukom da razbije prozor, ali nije uspeo:
– Posle toga ne znam šta se dogodilo, pošto sam se onesvestio.
Putnici koji nisu bili povređeni priskočili su u pomoć i kofama punim vode počeli da gase tramvaj. Tu su bili i putnici iz autobusa 29 koji se zaustavio, ali i taksisti i stanari iz okolnih kuća.
Ivanka Denić bila je tog februara u sedmom mesecu trudnoće, a društvo joj je pravio suprug Milan, milicioner.
Ispratili smo majku na železničku stanicu i “trojkom” se uputili ka Rakovici, gde stanujemo. Bilo je strašno. U gustom dimu ljudi su iskakali i vikali. Držao sam ženu za ruku i vukao je ka izlazu. Uopšte ne znam kako smo se odvojili. Iskočio sam čitav minut pre nje…- pričao je Milan.
Specijalna komisija GSP utvrdila je da je do nesreće došlo posle kratkog spoja izazvanog pucanjem čeličnog bandaža na rotoru motora koji je oštetio izolaciju na električnim izolacijama.
Nesreća koja se dogodila 20. februara nije bila jedina na ovom mestu. Navodno je glavni krivac bila postavljena pruga sa dva koloseka iako to nije bilo predviđeno.
Tramvaj je prolazio toliko blizu baraka u Savskoj da su se stanari bojali da ih ne očeše. Jedan ovakav požar mogao je da izazove daleko veće posledice, ali srećom završio se samo sa brojnim povredama
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…