Kaldrma.rs

Nekada nije bilo interneta na kome je bilo baš sve dostupno, mladi nisu mnogo toga mogli da pitaju roditelje, a ni škola nije uvek bila zgodno mesto za dileme i pitanja koja muče mlade. Ali postojali su časopisi kakvih danas

U Beogradu je najniža zimska temperatura zabeležena 10. januara 1893. i iznosila je -26,2 stepena. Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je 1954. godine, kada je srednja temperatura bila - 4,7 i tada je u u Sjenici,

"Pisati isključivo olovkom, jasno i iznad linija!" Ovo nije bila instrukcija za školski rad, stručni ispit ili formular u opštini. To je bilo strogo pravilo za pisanje privatnih pisama, ali u najtežim situacijama: formular ratnih zarobljenika iz logora nacističke Nemačke, na

„Dok se beogradski reon proširuje, dotle se uži Beograd smanjuje“ naslov je teksta kojim je nedeljnik „Narodno blagostanje“ u maju 1934. godine reagovao na pojavu da se narod počeo da iseljava iz prestonice! Šta se to zbilo? Masovno se posle Prvog svetskog

Tokom 1924. godine Ministarstvo saobraćaja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) uradilo je projekat povezivanja banatskih i srbijanskih pruga u okviru koga je bila predviđena izgradnja pruge Beograd – Pančevo, koje je tada bilo deo prestonice, sa dva nova mosta

Ono što se do dana današnjeg iz ove priče očuvalo jeste samo - mesto događaja. Istina nešto izmenjeno, sređeno, osavremenjeno, a opet, nekako, i dalje ostalo u onoj epohi. Jer, ostao je na Vračaru i jedan platan u dvorištu tog glasovitog

Zemun je u 18. veku bio oslobođen turske vlasti, ali susedni Beograd ponovo je pao pod Osmansko carstvo 1739. godine. Tako, važna varoš na Dunavu s pogledom na veličanstveni Beograd postaje pogranična tačka kojom vlada Austrijsko carstvo, ali utočište u

Uskoro će kod nas biti ekskluzivno objavljen treći tom knjige ”Srbija i njeno stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka” Feliksa Kanica, do skoro potpuno nepoznat našoj široj javnosti. Zbog njegovog rada Kraljevina Srbija ga je odlikovala više puta:

Politička previranja, neredi i nemiri, nisu nikakva naša savremena zaostavština budućim generacijama. Nasledili smo ih. Srbija ih je kroz vekove imala možda i previše. Uostalom, nije to strano ni drugima. Jedan događaj zaboravljen je danas, a onoga prvog dana juna 1928.