Čovek koji je Srbe navadio na pivo

Bio jednom jedan Ignjat i imao četiri sina…

Tako bi započela skoro svaka bajka, ali mi ne pišemo bajke. Ovo je pre priča o nekim bajkovitijim vremenima kada je Beograd ubrzano napuštao izgled nekakve turske kasabe navlačeći na sebe ruho modernog evropskog grada.

Sa tim promenama počeli su ga naseljavati i raznorazni stranci u potrazi za novim poslovima, novim životom. Bilo je među njima industrijalaca, zanatlija, učenog sveta, ali i secikesa. Ali o ovim potonjim nećemo sada.

Tako se u Beogradu 1855. obreo i Ignjat. Ignjat Bajloni, rođen 44 godine pre nego što je iz Češke, tadašnje Habzburške monarhije, stupio s porodicom na tlo Srbije.

Odrastao je u Litomišlu, tamo izučio kožarski zanat, radio s bratom… A onda je odlučio da se preseli u Ameriku. Nije se moglo više opstati. Na sreću ovog našeg lepog grada, njegova sestra i zet Antonjin Njemec, koji su u to doba već živeli u Srbiji, nagovorili su ga da promeni plan i da dođe sa suprugom i decom kod njih.

I to je zakotrljalo novi zupčanik u istorijskom satu Beograda. Bajloni je isprva na Topčiderskom brdu nastavio da se bavi kožarstvom. Za to vreme njegov najstariji sin Jakov izučio je bačvarski zanat u jednoj pivari u Beču. Česi ko Česi, oduvek su umeli sa tim pivom. A Srbi nisu bili toliko vični sa hmeljom koliko sa šljivom. Ta spona će koju deceniju kasnije prezime Bajloni zlatnim slovima upisati za vek vekova u ime ovog grada.

Stoga ćemo i mi malo ubrzati. Stari Ignjat, nažalost, nije dočekao da bude svedok ogromnog uspeha svojih potomaka, kojima je je pružio mnogo. A od svega ponajviše svojom odlukom da posluša sestru i zeta i da se ne ukrca na neki prekookeanski brod. Umro je 1875.

Njegov drugi po rođenju sin Anton je izučio mlinarski zanat kod svog teče Njemeca i držao je vodenicu na Mlavi u Bratincu nadomak Požarevca, koju mu je na upravljanje predao otac otkupivši je prilično zapuštenu od države. Tamo neke 1872. godine završili su gradnju parnog mlina nazvavši ga “Ignjat Bajloni i sinovi”. Treći sin Venčeslav je ostao s Ignjatom i pomagao mu da, između ostalog, obrađuje i 30 hektara zemlje na kojoj su uzgajali goveda i svinje i potom ih prodavali u Budimpešti. Četvrti sin Jovan se školovao na vojnoj akademiji. Poginuo je mlad nakon pada sa konja.

Od sve dece, ime Jakova Bajlonija je ostalo najzvučnije. On je dobro procenio da će pivo postati omiljeno u Srba i da mu može učvrstiti ugled i doneti mnogo novca. Postao je akcionar i član Upravnog odbora Prvog srpskog pivarskog društva osnovanog 1871. godine, a u čijem se sastavu nalazila i Mala pivara kod Skadarske i Cetinjske ulice.

Tu pivaru je potom otkupila firma “Ignjat Bajloni i sinovi”. Njome je upravljao Jakov. Kupio je okolna imanja, proširio proizvodnju, iz Češke i Nemačke doterao najmoderniju opremu… Bajlonijevi su se našili u samom vrhu ondašnje buržoazije, bili su veoma poštovani, i mnogo su uložili u izgradnju Beograda. Pozicija u društvu obezbedila je Jakovu i mesto člana Upravnog odbora na prvom zboru akcionara Narodne banke 1884. godine.

Moramo vam naglasiti da kada se zainteresujete za ovu porodicu i potražite tekstove o njima da na fotografiji koja na internetu prati ime Ignjata Bajlonija nije on. To je slika njegovog unuka, a Jakovljevog sina Ignjata Bajlonija, koji je bio guverner Narodne banke Kraljevine Jugoslavije od 1928. do 1934. godine.

Bajlonijevi su pomogli da se uredi i prostor nakon što je isušena močvara nadomak njihove pivare i da se tu 1927. otvori pijaca koja je njima u čast nazvana Bajlonijeva pijaca.

I tako se zvala do 1946. godine. Tada su im nove vlasti oduzeli ime. Prvo pijace, a onda i porodično sa sve imovinom. Nisu više bili podobni. Pijaca se od tada zvanično zove Skadarlija. Potomci Ignjata Bajlonija s početka priče većinom su napustili Srbiju. A oni što su ostali, ostali su pod mermernim pločama porodične grobnice na Novom groblju.

I ostali su u sećanju, jer narod i dalje pijacu zove po njima. Čak i u spisima se tako pominje. Jedino kada se spuštate tramvajem onaj glas iz validatora će izgovoriti “Skadarlija”. Tada, ubeđeni smo, niko neće pomisliti da najavljuje stanicu imenovanu po pijaci, već da je tako zbog boemske četvrti i Skadarske ulice. Ali, eto, nije.