Izgradnjom i otvaranjem puta od beogradskog aerodroma Surčin (današnjeg Nikola Tesla) preko naselja Ledine do Bežanije u avgustu 1989. godine nije samo bio olakšan saobraćaj za stotine hiljada putnika, zaposlenih u vazdušnoj luci i stanovnika ovih naselja ka centru grada i natrag, već je bio postignut i svojevrstan građevinski rekord, do tada nezabeležen u Jugoslaviji.
“Nedelju dana pre dogovorenog roka radnici građevinske radne organizacije Novi autoput izgradili su 2,7 kilometara buduće aerodromske magistrale”, bili su naslovi u svim dnevnim novinama tih vrelih letnjih dana. Domaći graditelji nisu imali nameru da uđu u Ginisovu knjigu rekorda, niti da pobede na hipotetičkom svetskom takmičenju putara, ali rekord koji su postigli omogućio im je i jedno i drugo.
Nedelju dana pre dogovorenog roka, za svega 40 radnih dana, izgradili su kao strela pravu magistralu, paralelnu pisti aerodroma, koja je u ono vreme rasteretila auto-put Beograd – Zagreb. Putnicima je omogućeno da od aerodroma do centra grada dolaze prečicom koja aerodrom povezuje sa starim surčinskim putem i bežanijskim drumom koji kod bloka 61 izlazi na Novi Beograd.
Najveći motiv radnicima bio je, kao i mnogima tog leta u Beogradu, Deveti samit nesvrstanih koji se održavao u prestonici. Posle ovog uspešno obavljenog posla GRO “Novi autoput” s pravom je očekivao i sledeću fazu ovog posla.
Izgradnja saobraćajnice koja je u ono vreme bila od vitalnog značaja za našu prestonicu, odnosno za rasterećenje prilaznih puteva glavnom gradu i aerodromu, počela je 10. jula, a ugovor je potpisan “retroaktivno” – tek 10. avgusta 1989. Takav izvrnut redosled ipak nije smetao radnicima da posao završe “pre roka”. Koordinator posla i neka vrsta nadzornog organa bio je Institut za puteve Srbije dok su gradnju ovog alternativnog pravca, kakve su u ono vreme imali svi veliki aerodromi u svetu, finansirali Republički SIZ za puteve, JAT i Aerodrom “Beograd”.
Koliko je ovaj put bio neophodan, govori podatak, da je tadašnji nacionalni avio-prevoznik JAT samo zbog zastoja na putu Beograd-Zagreb i grupnih kašnjenja tokom prethodne 1988. godine imao 35 izgubljenih sati leta.
Detaljnim urbanističkim planom bilo je predviđeno da se radovi na ovom putu, koji obuhvataju izgradnju druge auto trase, nastave već 1991, kada je prema planovima to konačno trebalo da postane drum istog reda kao i auto-put “Bratstvo jedinstvo”. Nažalost, rat koji je u međuvremenu počeo, a sa njim i kompletan društveni sunovrat sprečio je radnike “Novog autoputa” da ponove svoj podvig, i njihov rekord potisnuo u potpuni zaborav.
Prema izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana 2021, usvojenim nedavno, Beograd bi trebalo da uskoro dobije novu “Surčinsku magistralu” koja će se protezati od novobeogradskih blokova do mosta ka Obrenovcu, i autoputu “Miloš Veliki”, odnosno, ka Ibarskoj magistrali. Koliko će vremena biti potrebno nekim radnicima u budućnosti da naprave nove kilometre, i koji će ih motiv tada voditi u borbi sa vremenom – ostaje da vidimo.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
