Romantična, snežna Nova 1980. godina nikog nije zabrinula. Naprotiv, sneg je padao i padao, baš kako se i očekivalo da bude za praznik.
Doduše, možda i više nego što bi trebalo. Ali, niko nije tako mislio: taj već veliki sneg koji je napadao u toku popodneva 31. decembra nije bio prepreka da se tu noć veselo slavi po beogradskim hotelima i kafanama. Ponegde je, doduše, nestalo i struje, gde su težina snega i mećava vrć počele da kidaju žice, ali ni to niko nije shvatio kao najavu nečeg lošeg.
Iznenađenje je nastupilo tek kada su Beograđani u čudu probudili tog 1. januara 1980. Kroz prozore su mogli da vide ogromne nanose snega,koji će se prvog dana nove godine pretvoriti košmar koji će paralisati čitav grad narednih 7 dana.
Prvi znak paralize osetili su oni koji su živeli u višim delovima – već tog jutra nisu imali gradski prevoz. Prvi su se u nevolji našli Zuce, Ripanj, Rušanj, potom i gročanska sela.
Prava katastrofa zatekla je prvih dana januara i ostatak Srbije, Bosnu, pa i Dalmaciju. Mnoga naselja bila su potpuno odsečena od sveta, posebno ona kroz koja nisu prolazile magistrale, već regionalni putevi. Nije bilo telefona, hrane, lekova, nikakvih informacija.
Ljudi su se snalazili sami u malim seoskim zajednicama, a da li su svi ostali živi i zdravi saznaće se tek kada je sneg posustao, a mašinerija probila puteve.
Kod Vršca je izašla i vojska JNA sa tenkovima, kako bi spasla zavejane na putu. Vojnici su nosili hranu i vruću vodu da okrepe ljude koji su ostali u svojim kolima ili autobusima, zaglavljeni zajedno s teškom mašinerijom za čišćenje smetova koja je i sama stala pred ćudima prirode. Dramatične vesti stizale su i sa Divčibara — zarobljeno je ostalo 400 slavljenika u jednom hotelu.
Posle loših vesti iz Srbije počele su da stižu i neprijatne novosti iz Beograda. Okolna naselja Batajnica, Ugrinovci, Zemun polje i Ovča bili su potpuno odsečeni od grada kada je vetar naneo nove ogromne snežne nanose tokom noći 3. na 4. januar.
Nametnulo se veoma nezgodno pitanje — hoće li porodice ostati bez hrane. Nije šala, u to vreme prehrana je funkcionisala malo drugačije. Hleb se kupovao svež, nije bilo mnogo upakovanih proizvoda koji bi mogli da se koriste danima, a kada su putevi zavejani, kamioni ne mogu da dođu do svih krajeva Beograda.
Mleko je bilo drugi problem, ono se, takođe, isporučivalo sveže, svakoga dana se kupovala nova boca.
Pretio je još jedan problem — grejanje. Toplane tada nisu koristile gas, već mazut, gorivo koje se dopremalo cisternama. A rezerve su posustajale…
Na sve to, bunile su se ambasade i diplomatska predstavništva. U svem tom haosu trebalo je još misliti i na njihove potrebe u uskim, strmim ulicama Topčiderskog brda. A Beograđani su se čudili i kada su na televiziji ugledali sneg na omiljenim jadranskim plažama!
U dramatičnim reportažama našlo se mesta i za jednog vozača GSP, koji je svojim gestom ulepšao početak nove godine još u vreme kada se predstojeći haos tek nazirao.
“Vozač GSB, Omer Prašević radio je u novogodišnjoj noći. Pošto je čuo da je u mnogim delovima grada saobraćaj već postao zakrčen zbog velikog snega, požurio je na posao ranije. Strpljivo je čekao prve putnike u novoj godini na liniji 531″..
Sneg će držati grad okovanim sve do posle Božića te godine, a sve će početi da kompletno funkcioniše tek nakon 15. januara. Bio je to pravi snežni ujed jake zime kakav se u Beogradu u takvom štetnom obimu, nije, na sreću, nikada više ponovio.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
