Najpoznatija bolnica trebalo bi da nosi ime “Doktor Matija Ambrožič”

Mnoge institucije u Beogradu su nazvane po ulicama u kojima se nalaze. Tako je i sa “Tiršovom” – zvaničan naziv dobila je po ulici! I za to postoji razlog – zgrada u kojoj se nalazi u vreme izgradnje bila je pravo čudo, i do danas je ostala hram dečje medicine.

Ipak, u Beogradu postoji još jedna veoma važna dečja klinika – Institut za majku i dete. Ona nije “bezimena”, jer se, zapravo, zove “Dr Vukan Čupić”. Red bi bio da se onda “Tiršova”, makar kada promeni adresu, nazove “Dr Matija Ambrožič”. A evo i zašto…

Kao što je to bio slučaj sa mnogim institucijama u Srbiji, naša prva prava dečja bolnica počela je da radi u veoma skromnim, improvizovanim uslovima. Za jedan vek prerasla je u najvažniju kliniku za mališane u regionu, a vrhunac njenog razvoja biće konačno preseljenje u novu zgradu, koja se gradi kraj Kliničkog centra Srbije, iznad auto-puta.

“Tiršova”, dok još nije bila na današnjoj adresi, niti se tako zvala, osnovana je 1924. godine, a počela je da radi iduće godine. Od samog početka ona je bila ne samo klinička, već i obrazovna ustanova – i danas se zove Univerzitetska dečja klinika.

Prvi upravnik i rukovodilac nastave pedijatrije bio je Franc Groer. To je bila “bečka škola”, a ubrzo ga je nasledio dr Matija Ambrožič, takođe učenik “bečke škole”. Ovaj Slovenac bio je jedan od pionira dečije medicine na prostoru nekadašnje Jugoslavije, vrstan stručnjak, veliki jugoslovenski patriota i Beograđanin po sopstvenom izboru.

Da dečja klinika nije bila samo stvar praktične potrebe, već od samog početka i ozbiljan srpski naučni poduhvat, govori značaj dr Ambrožiča.

On je u tako skromnim uslovima imao veliku viziju – da objedini kurativnu, preventivnu i socijalnu pedijatriju, odnosno obuhvati fizički, psihički i socijalni razvoj dece.

Imao je na raspolaganju samo 4 sobe u kući u Ulici kneza Miloša. Bila je tu ambulanta (bez kreveta), laboratorija i, naravno – biblioteka, jer to je bilo i mesto za učenje. A gde se izvodila nastava? Po raznim amfiteatrima drugih fakulteta.

Godine 1928. ova ustanova seli se u drvenu baraku kod zgrade Zavoda za zdravstvenu zaštitu majke i dece. Tada je već imala i rendgen, 25 kreveta, osnovan je i prvi dečji dispanzer u Beogradu, a imala je i učionicu.

Ustanova je dobila i Dom materinskog udruženja u Vojvode Milenka, Ginekološko-akušersku kliniku u Brankovoj, sa dispanzerom, Opštinsko savetovalište za decu na Čukarici, kao i Radničko obdanište za odojčad i malu decu u Miloša Pocerca.

Za tako ozbiljan poduhvat bila je preko potrebna nova zgrada. Tako je nastala danas legendarna “Tiršova“, sada već pomalo tesna, ali za ono vreme i te kako fascinantna zgrada podignuta u modernističkom stilu.

I danas zgrada deluje impozantno, to je centar dečje medicine, mesto na kome se lekari danonoćno bore za mlade živote i sudbine, a u njoj se godišnje obavi 70.000 pregleda.

Za izgradnju nove zgrade zalagao se upravo dr Ambrožič. Ona je izgrađena 1940. godine po projektu Milana Zlokovića, a po uzoru na jednu parisku dečju bolnicu. Nažalost, rat je prekinuo dalji razvoj klinike, ali ona po oslobođenju nastavlja da radi sa dr Ambrožičem na čelu. Njega su u toku Drugog svetskog rata zbog rodoljublja nacisti zatvorili u zloglasni logor Banjica gde je nekim čudom uspeo da preživi i dočeka kraj okupacije.

Uprkos značaju ove ustanove, dugo se čekalo na hirurgiju. Dečja hirurška klinika nije bila njen deo sve do 1947. godine, kada se konačno preselila u Tiršovu ulicu. Čak 55 hiljada pregleda godišnje se obavi upravo na hirurgiji.

Nova zgrada “Tiršove” gradi se od 2021. godine, a završetak radova očekuje se za oko dve godine. Imaće 60.000 metara kvadratnih, 286 kreveta, 154 sobe, a 36 postelja biće na intenzivnoj nezi. Nalaziće se u blizini GAK Višegradska i uz direktan izlaz na auto-put.

I, eto, mogla bi da se zvanično zove “Dečija bolnica doktor Matija Ambrožič”. A ime “Tiršova 2” sigurno će joj ostati u javnosti. Doktor Matija Ambrožič preminuo je u Beogradu 15. jula 1966. godine.