Klima u Beogradu 1929. godine: 3 stepena u septembru, 9 u junu, 23 u novembru

Vreme je naopako! Iz jakni smo prešli u kupaće kostime, sve se okrenulo i obrnulo! Kako tropski dani u junu? Kako toliko snega u aprilu? Poplave, kiše i čuda…

Pa, Beograd se nalazi na pomalo nezgodnoj tački zemaljske kugle, kada je klima u pitanju. Ekstremni uslovi, iznenadne promene vremena i nepredvidljivost, očito su bili i pre 100 godina.

Ali, nama to danas tako ne izgleda, već smo čvrsto uvereni da se baš sad “vreme skroz pokvarilo” i da je nešto bespovratno otišlo u propast “gore na nebu” upravo u našem dobu, proklinjući lošu sudbinu…

Jer, kad se osvrnemo u prošlost, ono što možemo da vidimo, daće nam malo drugačiji utisak od mračnog fatalizma kakav trenutno vlada na sve strane kada je reč o klimi i vremenu. Kakva je, naprimer, bila 1929. godina u Beogradu? I kakav je bio desetogodišnji period te decenije? Prelistali smo statistički godišnjak i izvukli neke – vrlo zanimljive podatke.

Imali smo veoma dramatične promene u temperaturi. “Ludo vreme“, izgleda, oduvek vlada našim prostorima.

Tako je u januaru 1929. najviša zabeležena temperatura bila 14.7, a najniža 14 stepeni, ali u minusu! U februaru je najniža temperatura bila čak -25.5 stepeni, a leden je bio i mart (najniža temperatura -14.4).

Mislite da ovaj jun iznenađujuće oscilira? Te 1929. maksimalna temperatura bila je 33.7 stepena Celzijusa, a minimalna svega 9 stepeni! Ekstremne temperature su se nizale i u julu (34.2) i avgustu (35.4), a toplotni talasi bili su i u septembru (maksimalna 31.2) i u oktobru sa maksimumom od čak 29.6 stepeni. A u novembru te 1929. je bilo zabeleženo čak maksimalnih 23 stepena!

Koliko se vreme menjalo vidi se tek na minimalnim temperaturama ovih meseci. Zabeleženo je da se tog toplog jula temperatura spuštala i do svega 10.9 stepeni, u avgustu na 14.2, a u septembru na čak 2.9!

I ovo zaista nije bilo ništa neobično. Tabela ekstrema data je i za čitavu deceniju unazad. Samo 1926. godine temperatura ni u jednom trenutku nije prešla 35 stepeni, a 1921. izmereno je čak 41.8!

Kada su u pitanju minimalne temperature, one su u tih 10 godina uvek išle nešto ispod -10 stepeni, osim 1921. kada je bilo najmanje minus devet.

Devetogodišnji presek (1920-1929) pokazuje i da je uvek bar trećina godine bila kišna. Godine 1925. imali smo čak 187 kišnih dana, a najmanje ih je bilo 1921. godine, samo 105.

Beleženi su i dani sa olujama i tj broj je značajno varirao – od 5 do 60 za ovaj period (za neke godine nedostaju podaci).

Bilo je i po dva meseca snega u Beogradu, ali i on bi nekih godina drastično “zakazao”, pa je tako 1928. godine bilo samo 5 snežnih dana.

Najmaglovitija bila je 1924. godina sa čak 67 dana magle. Najtmurnija bila je, pak 1922. sa 135 oblačnih dana.

Zanimljivo je da se statistika tu malo i ne slaže, ili nije najjasniji kriterijum oblačnog dana. Te je godine bilo 140 kišnih dana, dakle, pet više nego oblačnih, ali možda su tu bile uračunate i iznenadne letnje oluje “iz vedra neba”. Sve u svemu, i tada kao i danas – klima je umela da ozbiljno odstupi od naših zamišljenih očekivanja i pokaže svoju hirovitu ćud.