Ime ulice u čast betonskih “krila leptira” u Prokopu

Ma koliko bio na meti kritike “običnog čoveka”, brutalizam je u Beogradu obeležio bogatu posleratnu arhitekturu.

Jedan od veoma značajnih arhitekata ovog stila u Beogradu, najpoznatiji po projektovanju “Palate pravde”, bio je i Zoran Žunković.

Godinama smo je gledali posivelu, otužnu i već nekako neupadljivu u sivilu Savske ulice. Samo oni koji bi stručnim okom malo bolje sagledali arhitekturu zdanja Palate pravde, shvatili bi koliko vredi.

A onda je došla rekonstrukcija.

Krivac što je zgrada izgledala tako bilo je – vreme. Kada se beton ogolio, očistio i kada su se u njega ugradili novi prozori i vrata, kada je enterijer uređen u modernom stilu, “brutalizam” Palate pravde dobio je posebnan šmek, kakav viđamo na fotografijama čuvenih betonskih zgrada širom sveta.

Jer, taj stil nije bio stran ni Zapadu – zgrade u kojima se beton ne prikriva nikakvom fasadom bile su moda koja je obeležila arhitekturu 20. veka.

Osim Žunkovića, na Palati pravde radili su i Mihailo Živadinović i Božidar Simović, a zgrada je završena davne 1973. godine.

Zoran Žunković je u domaćoj istoriji arhitekture poznat kao predstavnik tzv. “Beogradske škole stanovanja” sedamdesetih godina 20. veka.

Danas zaboravljeni projekat zgrade Železničke stanice “Beograd centar” (Prokop) takođe je delo čiji je koautor bio upravo Žunković. Bio je plan da velelepna zgrada u obliku raširenih krila bude puštena u rad 1979. godine.

Na projektu stanice u Prokopu koji je dobio prvu nagradu na konkursu 1975. godine, pored Žunkovica radile su i arhitekte Živorad Lisičić, Mihajlo Živadinović i Srboljub Rogan.

Nažalost, od izgradnje ove lepe zgrade koja bi sigurno bila jedan od zaštitnih znakova Beograda da je podignuta, odustalo se već u narednim godinama, kako je ogromna finansijska kriza krenula da drma tadašnju Jugoslaviju.

Posebno teskoban trenutak bila je izmena originalnog projekta “leptira” koju je inicirao neko od nepoznatih aktera tadašnjeg sistema, sredinom osamdesetih.

Sa propašću društva u narednoj dekadi Prokop je postao napušteno gradilište, i stajao je tako sve do nedavno kada su krenuli veliki radovi kako bi konačno dobio formu adekvatnu novoj funkciji glavne beogradske železničke stanice.

Društvo arhitekata Beograda uputilo je inicijativu Skupštini grada Beograda da glavna ulica koja je izgrađena u sklopu novih radova Prokopa ponese upravo ime arhitekte Zorana Žunkovića kao svojevrstan omaž njegovoj spektakularnoj viziji za uređenje ove lokacije.