Zemun je zanimljivo mesto po mnogo čemu. Pamti ljude, korake i njihove čizme, a naročito vojničke, te je tako bio mesto u kome je najduže svoju vojnu dužnost “islužbovao” jedan poznati austrijski obaveštajac.
Rođen u gradu Eseg (Osijek) sredinom osamnaestog veka (1757. ili oko 1761.) junak ove priče Paul Jozef fon Dervent Miteser (Paul Joseph von Dèrvent Mitesser) bio je austrijski oficir, konzul i, kako su ga južno od Dunava zvali – uhoda.
Kako se navodu u Ratnom arhivu vojnog odeljenja Hofkriegsrat und Standesakten, pre službe u Zemunu bio je u Ogulinskom puku kao zastavnik (fenrih) da bi godinu dana kasnije postao potporučnik u Gradiškom puku.
Novopečenog potporučnika Mitesera austrijske vlasti šalju na putovanje po središnoj Srbiji da bi izradio detaljan izveštaj, što je on uspešno obavio. Izvršio je geografska mapiranja po Srbiji, i izradio detaljnu kartu svog kretanja sa opisima mesta koje je istraživao.
Kako navode istoričari, bio je crnomanjast čovek žutog lica sa crnim ufitiljenim brkovima. Kao uhoda (špijun) odigrao je veoma važnu ulogu u pograničnom obaveštajnom ratu između Otomanske Turske i Austrijske imperije.
On je poštanskom cenzurom, zaplenom pošiljki i sopstvenom mrežom špijuna uspeo da prikupi mnoge važne informacije iz Srbije (ko Srbe snabdeva oružjem i barutom, ili koliko su budući ustanici zaduženi kod zemunskih trgovaca).
U vojno-geografskim opisima Srbije pomagao mu je Jovan Anton Peretić, takođe austrijski oficir. Sa njima su bili i Franjo Mihanović i Franc Ksaver Pokorni.
Ovaj obaveštajni četverac je uhodio turske garnizone i položaje po Srbiji. Njihove avanture su počele 1784. godine.
Pokorni je proputovao istok zemlje, Miteser središnji deo, a Peretić zapad. Svi su krenuli sredinom avgusta. Miteser je istraživao Srbiju do kraja novembra. Svako od njih je po povratku u Austriju tamnošnjoj vojsci predstavio opise i detaljne karte krajeva naše zemlje.
Miteserov dnevnik zabeleški je bio najbogatiji i sa najviše detalja, ispisan čitko, na polovini presavijenog tabaka.
Dnevnik je kasnije objavljen kao “Opis srednje Srbije” i nalazi se u Ratnom arhivu u Beču u Kartografskom odeljenju (Kriegsarchiv, Kartenabteilung) pod naslovom „Militairische Beschreibung der bereisten Wege und Gegenden des servischen Theils“, a karta nosi naziv „Theil der bereisten Weege und Gegenden des Königreichs Servien“.
Miteser je istraživao Srbiju prerušen u slugu kaluđera manastira Ravanica. Na području između Morave i Kolubare je zapisivao strukturu i vojnostrateške položaje. Između ostalog je naveo da, naprimer, grad Kruševac leži na uzvišici sa koje se može kontrolisati cela okolina, te da su zidine Lazarevog dvora ograđene palisadama, a da su kuće drvene i turske, prilično čvrsto zidane.
“Grad je imao tri hana i pet kafana a putevi koji iz njega vode imaju podlogu od ilovače i dosta su široki“, opisivao je.
Za varošicu Čačak je zapisao da i u njoj ima kuća od drveta (18 hrišćanskih i 35 turskih). Takođe, opisao je i džamiju od kamena koja je nekada bila hrišćanska bogomolja, kao i dve pekare.
Za Trstenik je zapisao da je mala palanka koja ima 43 turske kuće. Idući od Trstenika pred Karanovcem je naišao na solidan drveni most “dug 150 i širok 6 koraka”.
Kao nagradu za taj posao unapređen je u poručnika 1785. u istom puku, gde je ostao do početka Austrijsko-turskog rata za vreme kog je unapređen za mesnog kapetana u Zemunu.
U novembru 1798. je bio pridodat Vojnoj komandi za vođenje brige o obaveštajnoj službi i pasošima za prelaz u Tursku. Na tom položaju je unapređen za mesnog majora te je vodio brigu o smeštaju garnizona i prolaznih trupa i o regulisanju garnizonske i stražarske službe.
Miteser je, tako, u službi u Zemunu provodio vreme stalno komunicirajući sa turskim vlastima u Beogradu ali i sa Srbima u Srbiji.
Od 1801. vršio je nadzor nad celokupnim saobraćajem između Zemuna i Beograda, Červenke i Pančeva. Bio je desna ruka komandantima Vojne komande i česta zamena kada oni nisu bili u Zemunu, a menjao je i zemunskog gradonačelnika Kiricu kada je išao u Beč po robu.
Ratove protiv revolucionarne Francuske i Napoleona je dočekao kao potpukovnik koji je pisao molbe da bude premešten u štab neke operativne vojske, ali bez uspeha.
U decembru 1826. godine otišao je u “pravu” penziju posle 52 godine službe. Car mu je odobrio 200 forinti godišnje. Penzionerski život je provodio u Varaždinu, Požunu i na kraju u Beču.
Uzbudljivi život ovog čoveka završio se 8. maja 1833. godine. Njegov leš je nađen u Dunavu kod Špica (Spitz), blizu Pratera u Beču.
Njegov sin, tada poručnik u generalštabu, naveo je u policijskom izveštaju da je Miteser otišao od kuće neznano kuda još 10. aprila i da je možda pogođen srčanim udarom pao u Dunav i udavio se.
Autorka: Ana Atanasković, spisateljica
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
