NAJNOVIJE
Top

Stari i novi deo Beograda naizgled su povezani dobro uskim ulicama na padinama terazijskog grebena – zato je i prokopan Terazijski tunel kao glavna saobraćajna magistrala i žila kucavica centra grada.

Ali, nekim čudom pešacima za prolaz od savske padine pa do Trga republike i Knez Mihailove nije ostalo mnogo opcija. Ustvari…

…Na raspolaganju su im strma i bučna Prizrenska koja pri tom vodi okolo na Terazije, još strmije stepenište preko Terazijske terase koje isto ne vodi na Trg, zaobilazna Carice Milice i, konačno, ona Jedna Jedina koja vodi gde treba.

To je glavna “pešačka magistrala” celog Beograda – Sremska ulica.

Početak Sremske ulice pre izgradnje tunela, na mestu njegovog kasnijeg ulaza, gde se spajala sa Zelenim vencem, pedesetih godina 20. veka. I tada su svi pešački putevi vodili tuda.

Glavna stanica za odlazak na Novi Beograd, u Zemun, pa i u delove Čukarice i Rakovice jeste Zeleni venac, najužurbanija i najprometnija gradska okretnica.

Ali, da biste došli do centra grada morate da prođete kroz onaj famozni podzemni prolaz na Z.vencu, a potom da se uspete uskim stepenicama do – Sremske.

Sremska je bila užurbana ulica i pre Drugog sverskog rata, i gotovo da je izgledala isto kao i danas

Tu su koraci brzi i nema mnogo zaustavljanja, ljudi žure – s jedne strane na autobus, s druge strane ka Trgu republike i Terazijama. Sremska je samo prolazna stanica.

Tako je jedna od najkraćih gradskih ulica, zapravo, jedna od najprometnijih u gradu. Putovanje sa leve na desnu obalu Save za većinu podrazumeva i ovaj put na kom koraci nikada ne prestaju.

Upečatljiv prikaz krupne kaldrme u Sremskoj koja je tu bila u vreme okipacije u ratu. Na fotografiji se vide vojnici nemačkog Vermahta koji su šetali tuda u potrazi za ruševinama zgrada na Zelenom vencu koje će fotografisati

Ljudi se obilaze i mimoilaze, prepliću i ponekad sudare. “Pardon” je reč koja se u Sremskoj sigurno čuje često kolko i u gradskom prevozu. Potrebno je malo i umeća da se “izvučete” a da nikome ne presečete put.

Kopanje podzemnog prolaza 1967. godine bio je do tada najveći građevinski zahvat u Sremskoj. Ta podzemna veza sa drugom stranom Kolarčeve ulice dodatno je povećala i ubrzala dnevni protok pešaka

Sremska ulica poslednjih decenija bila je potpuno devastirana. Ona je pešačka zona, ali asfaltirana, pa su se u njoj redovno sretali i četvorotočkaši (o dvotočkašima da i ne govorimo). Sve je prepuno grafita i sivila, a šljašte samo svetleće reklame i LED panoi na menjačnicama, pekarama, kioscima.

Iznad same ulice nalazi se i jedan plato na kome je trava uvek žuta – tu je nekada bio bazar sa tezgama, prava mala buvlja pijaca.

Ideja je bila da se plato uredi, ali trava nije mogla da opstane bez dovoljno vode i zemlje. Naime, reč je o betonskoj površini ispod koje se nalazi Terazijski tunel.

Priprema za radove kojim će se “musava” prečica pretvoriti u lep pešački koridor kakav priliči prestonici. Nekoliko dana nakon što je zabeležen ovaj prizor, počeli su obimni građevinski radovi.

Došlo je vreme da se ulica uredi i da njen izgled bude dostojan centru grada. Sređuje se deo Ulice maršala Birjuzova na samoj granici sa Sremskom i kompletna Sremska ulica.

Veći deo Maršala Birjuzova već je uređen i na potezu do garaže pretvoren u pešačku zonu. Uređenjem Sremske ulice čitav kraj postaće jedna celina.

Kada se budu uredili i podzemni prolazi na Zelenom Vencu i kod Albanije čitav ovaj pešački koridor izgledaće potpuno drugačije. Onda će i neminovnost prolaska kroz ovu beogradsku prečicu umesto muke biti zadovoljstvo. Konačno.

Naslovna fotografija: Sremska ulica tridesetih godina, foto: B.Jovičić