Gde se nalazi novobeogradski Blok 11c možda znaju samo oni koji u njemu stanuju, ali kada kažemo Stari Merkator – to zna ceo Beograd i pola Srbije. Upravo ova tačka na Novom Beogradu može se čak nazvati svojevrsnim centrom ove opštine.
Blok važi za stariji, sazdan je od višespratnica iz sedamdesetih godina, a postao je popularan onda kada je slovenački Merkator otvorio svoju prodavnicu u njemu.
Kao i svaki šoping centar, i ovaj je odmah privukao narod iz svih krajeva grada, a roba iz Slovenije smatrala se u vreme tadašnje Jugoslavije prvoklasnom. Svi su hrlili da probaju sveža peciva, za koja se govorilo da su avionom tog jutra stigla iz Ljubljane.
To nije bio samo supermarket već prava robna kuća, a tu su se nalazile i sve one prodavnice koje su bile potrebne građanima za svakodnevno funkcionisanje. U blizini se nalazi i velika pijaca pod krovom. Za tadašnji Beograd, ovaj veliki kompleks predstavljao je “dah Zapada” u bukvalnom smislu reči, jer je ličio na centre kakvi su tada bili simbol potrošačke kulture u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Švedskoj…
Odmah pored tržnog centra bio je čuveni bioskop Jugoslavija koji je imao i pozorišnu dvoranu. Danas, ovaj zaboravljeni bioskop živi još u sećanjima starih Novobeograđana, ali je zgrada, srećom, ipak doživela drugi život u kulturi – tu se uselilo zemunsko pozorište Pinokio.
Tu je bio i jedan hotel, pa je ovaj blok zaista postao važna tačka ne samo za Novobeograđane, već i za Zemunce. Uspešno je mogao da konkuriše obližnjoj Fontani, udaljenoj desetak minuta pešačenja.
Stanica “Goce Delčeva”, danas “Bulevar Maršala Tolbuhina”, koja se nalazi baš kod Starog Merkatora postala je jedna od najprometnijih. To je tačka presedanja, sastajanja, mesto za predah i obrok, uvek živa tačka na kojoj se ukrštaju putnici. Ovaj deo grada 1990. godine dobio je još jedan moderni objekat – tržni centar sav u staklu na kome i danas piše “Centar Novi Beograd“.
Ali, sjaj nije dugo trajao.
Naredna decenija sunovrata od 1991. dovela je do toga da je Stari Merkator ostao bez prodavnice po kojoj je kao kraj grada dobio ime. Roba je počela da se prodaje na ulici, a umesto u bankama i menjačnicama novac da se razmenjuje kod hodajućih dilera deviza.
Na ulici se prodavao i benzin…
Ovo je i dalje u to vreme ostao centar okupljanja, još je radio i čuveni bioskop, ali je način razmene robe postao potpuno drugačiji. Od luksuza do najlona…
Tržni centar je devedesetih sve više propadao, bioskop se zatvorio, ali je Stari Merkator bar ostao prepoznatljiva odrednica u gradu. Danas se tu još u tragovima može osetiti “vajb” devededestih godina – uz ulicu se skupljaju razni prodavci. Nije neobično zateći flaše ispijenog piva, stolice i prostirke koje su prodavci ostavili za sobom. U samom tržnom centru sablasno je i mračno…
Ceo kraj prekriven je žvrljotinama i grafitima. Sve kao da vapi za velikom rekonstrukcijom, ali izgleda da nema te sile koja će pomoći da se slože i ujedine stotine vlasnika svakog lokala i prostora pojedinačno.
Kompleks građen u eksperimentalno vreme kada je država šakom i kapom organizovano podizala ovakve zgrade i tako demonstrirala moć samoupravnog socijalizma, sada živi nekim svojim životom, kao zaostali zarušeni spomenik propaloj ideji. Bez centralnog upravljanja i po sistemu da nikoga ne zanima ništa dalje od praga sopstvenog lokala.
Što se samog slovenačkog Merkatora tiče, on se već 2002. godine vratio u Beograd, sa prvim tržnim centrom u gradu koji je podignut posle te surove dekade devedesetih. Novi Merkator je odmah postao važna tačka ne samo Novog Beograda već i čitavog grada, i na sreću, i dalje, posle dvadeset godina odiše sjajem kao prvog dana kad je svečano otvoren.
A zanimljivo je da će vas danas skoro svako kome kažete “kod Merkatora”, gotovo po pravilu odmah upitati – “kod starog ili novog?“
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
