Zašto je ipak bitna trola 19

Trolejbuski potez od Studentskog trga do Medakovića četiri decenije, zapravo, predstavlja jednu liniju sa svoje 4 povarijante – 19, 21, 22 i 29.

Ova poslednja je najznačajnija, dok su ostale samo njene “skraćene” varijante do usputnih naselja.

Iako sve ove linije imaju svoje putnike, činilo se da je samo devetnaestica za sve to vreme nekako štrčala – od Konjarnika do grada uvek je bio popularniji autobus 31, a ostale linije bile su dovoljno frekventne da pokriju pravac korz Vračar.

Tako je devetnaestica “ispadala iz igre” kad god bi se zbog nekih radova uvodili autobusi. Danas je ona definitivno najmanje frekventna, ali i te kako važna gradska linija.

A kad kažemo važna, ne mislimo, naravno, na broj putnika i tokove saobraćaja. Ona je važna kao simbol ovog kraja, pa je tako i dočekana nakon što se 4. januara ponovo vratila na Konjarnik.

Njen povratak, nakon ukidanja koje je usledilo po uređenju Trga republike, propraćen je velikom bakljadom. Vozač ove devetnaestice i putnici sigurno su se osetili važnima dok su prolazili kroz dim i kretali ka Slaviji.

Trola na Konjarniku – to je priča mnogo starija od uvođenja devetnaestice pre više od 40 godina.

Kada je linija 1 produžavana i menjana, 1953. godine, jedan njen krak završio je kod Hotela Srbija. To je bila trinaestica – trola za Konjarnik, čija je priča, verovatno, završila i u čuvenom romanu “Kad su cvetale tikve“, u kom se spominju trolebusi na Dušanovcu.

Međutim, od trolejbusa se odustalo 1973. godine i njihovu ulogu preuzimaju autobusi.

Sve linije osim jedanaestice ukinute su. Trinaesticu zamenjuje tridesetjedinica (samo su cifre obrnute).

A zašto je za devetnaesticu i Konjarnik linija 11 bila bitna?

Ona je slučajno ostala na svojoj staroj trasi, takođe nasleđenoj od jedinice (jedinica je s jedne strane išla preko Crvenog krsta, a s druge preko Autokomande).

Južni krak postao je 13, a severni 11, da bi kasnije linija 11 bila preimenovana u 22.

Kada su trolejbusi dobili svoju drugu šansu u Beogradu i počela da pristižu nova vozila, mreža se dalje širila i najpre su osnovane linije 19 i 21. To je bilo 1981. godine.

Od tada, Konjarnik je imao svoju trolu.

Najmanje bitnu u celom sistemu, ali ipak važnu. Osim alternative za vezu do grada, devetnaesticom su mogli i do Krsta.

A ona se uvek dobro našla kao “džoker” svima koji bi na zajedničkom delu trase ka gradu čekali 21, 22 ili 29.

Ova veza ponovo je uspostavljena. Linija 19 sada, kao i njena “sabraća” 21 i 22, vozi do Slavije. Dalje se može autobusom 31 ili trolejbusom 29, a uskoro i elektrobusem EKO2, koji će povezati Beograd na vodi, Slaviju, Trg republike i Dorćol.

Trolejbusi su u Beogradu ostali važni uprkos uvođenju eko-buseva.

Tehnologija je takva da su ovi drugi, za sada, isplativiji na kraćim linijama. To ne znači da se u budućnosti stvari neće menjati.

Uostalom, novi trolejbusi koji u Beograd budu pristizali imaće i autonomiju od 12 kilometara – toliko će u jednom danu moći da prođu, dakle, bez “žica” iznad ulica. Razlika između autobusa, trolejbusa i elektrobusa gubi se, ali i dalje svaki ima svoju ulogu u velikom gradu, kao što i devetnaestica ima, tako, svoju ulogu u mreži mnogo frekventnijih linija.