Neke ulice zaista je teško naći na mapi Beograda – skrivene su i zavučene, imaju dublere ili slične nazive.
Ali, postoje i one ulice koje se baš lako nalaze, ali nikako ne mogu lako da se izgovore.
Stanarima, poštarima i dostavljačima je lako, oni nauče, poput stranih reči… Ali, slučajni prolaznici gutaće suglasnike, boriti se sa sonantima, otvarati usta, lomiti jezik. Neke nazive možda bi pribrani i lako izgovorili, ali kad to treba učiniti u brzini – prava je muka.
Taksisti, na primer, kao iz topa izgovaraju ime Golsvordijeva. Iskreno, mi smo proveravali dva puta da li smo izostavili neko slovo. A iz njihovih usta, to deluje tako tečno i jednostavno. Dobro je da se na srpskom jeziku imena transkribuju, jer bi na engleskom spelovanje bilo još veći problem. Ko je taj otmeni gospodin Galsworthy?
Džon Golsvordi bio je britanski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Dakle, ličnost u rangu sa našim Andrićem.
Velik književnik i zaista otmen čovek, sudeći po fotogafiji i držanju. Zašto je baš on bio zaslužan da jedna ulica u Beogradu ponese njegovo ime? Moramo imati u vidu socijalistički kontekst – kroz svoja dela on je kritikovao britanski klasni sistem. A sam je bio pripadnik visoke klase i obrazovani pravnik. Ipak, voleo je pero i kroz svoja dela često je pisao o ženama i ljubavi.
I nemojte se brinuti ako pogrešno izgovorite njegovo ime, jer i jezikoslovci su se dvoumili: da li je pametnije reći Golsvorti ili Golsvordi. I jedno i drugo ime moglo se videti na tablama.
Ako se kojim slučajem nađete na Dorćolu i nekom zbunjenom vozaču pokušate da objasnite da mora da prođe Poenkareovom i Venizelosovom ulicom do Žorža Klemansoa, verovatno je da ćete se, ma kako vešti sa jezikom bili, ipak malo zapetljati. Venizelosova ulica pruža se od Cara Dušana, odnosno Žorža Klemansoa, do Poenkareove koja je u njenom nastavku, a koja vodi sve do železničke stanice Pančevački most.
Venizelos je bio Grk i to veoma istaknut borac za slobodu ove zemlje koja se ustancima, kao i Srbija, borila protiv turskog ropstva, konkretno na Kritu. U Prvom svetskom ratu imao je ogromnu ulogu u promeni grčke politike prema Saveznicima i srpskoj vojsci na Solunskom frontu. Posle tog rata smatran je velikim prijateljem Srbije.
Srećom, njegovo ime nije ušlo u naziv ulice, već samo prezime. Jer, bilo bi možda i previše komplikovano reći: Elefterios Venizelos.
Ipak, najviše muke zadaju nam Francuzi.
Poenkareova ulica dobila je ime po Remonu Poenkareu. Reč je o desetom predsedniku francuske republike, ali i velikom prijatelju Srbije, koji joj se našao kao podrška u najtežim trenucima Velikog rata.
Zanimljivo je da je Poenkare bio ljuti politički neprijatelj Žorža Klemansoa. Ipak, shvativši važnost jedinstva, tokom rata Poenkare je Klemansou poverio ministarstvo vojske. I zato, možda nije bilo pravedno da se Poenkare i Klemanso baš direktno spoje na Dorćolu – isprečio im se Venizelos držeći tako “distancu“.
Ulica Tadeuša Košćuška – ne zna se da li je teže ovo prezime otkucati ili izgovoriti. Ovaj čovek poljski je i litvanski heroj, a poznat je i po svom učešću u Američkom ratu za nezavisnost.
Ali, ako ste i uspeli da savladate ovo ime, odnedavno ovoj ulici morate da prirodate i još jedno, takođe baš komplikovano. Deo ulice, bliži Knez Mihailovoj poneo je novi naziv – Pjarona de Mondezira.
U pitanju je francuski general koji je tokom Prvog svetskog rata zadužio naš narod. Ovo veliko ime tako se nastavlja na Parisku ulicu, u blizini je Francuska ambasada, ali i Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koja nam je bila verni saveznik u Velikom ratu.
Inicijativa za ime ulice podneta je pre dve godine, a prema rečima predsednice komisije za imenovanja ulica Beograda, Andree Radulović, Pijaron de Mondezir bio je saborac srpskom narodu u oba balkanska rata i svedok strašnih stradanja u Prvom svetskom ratu.
– U obrazloženju inicijative navodi se značaj misije Pijarona de Mondezira za srpsku vojsku koji je nesaglediv. Misija je poslata u pomoć iscrpljenoj i gladnoj srpskoj vojsci koja se u decembru 1915. godine našla na obalama Jadranskog mora. Evakuacija srpskih snaga je otpočela 17. januara i okončala se krajem februara. Tokom ta dva meseca iz Albanije je evakuisano 145.000 ljudi. Francuski general je sproveo proces evakuacije i reorganizacije vojske uklonivši sve propuste saveznika. Uz njegovu pomoć iscrpljena vojska se oporavila i postala možda i najvažnija karika Istočne armije, koja je, prema mišljenju vojnih stručnjaka, odigrala presudnu ulogu u porazu Centralnih sila u Prvom svetskom ratu – rekla je Radulovićeva.
Jedan od najtežih naziva ulica za izgovor je – Bahtijara Vagabzade.
Ovaj azerbejdžanski književnik i te kako je poznat u svojoj domovini gde je zaslužio i titulu nacionalnog pesnika. Vagabzade je, zahvaljujući našim dobrim odnosima sa Azerbejdžanom, dobio svoje mesto i u Beogradu.
Još jedno neobično ime bismo izdvojili – Nea Pandeli. Za nekim šalterom verovatno bi vas, kada to ime izgovorite, upitali “Govorite li srpski“?
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…