Najneverovatniji skup lekara u Beogradu ikada

PRED više od 3.000 medicinskih stručnjaka iz Zagreba, Niša, Novog Sada i Beograda 14. septembra 1965. godine u hali III Beogradskog sajma održan je veliki čas hirurgije.

Za ono vreme to je bio pravi tehnološki bum u kome su specijalni TV uređaji švajcarske firme „Siba” direktno prenosili najvažnije delove tri operacije iz sala Prve hirurške klinike na ekran površine 32 kvadratna metra.

Prenos je za šezdesete godine bio gotovo neverovatan – u boji, a prisutni su mogli da prate tri zahvata – na zamućenom očnom sočivu, obolelim krvnim sudovima i jednjaku .

Na čelu hirurških ekipa bili su prof.dr Ivan Stanković, docent dr Borislav Vujadinović i prof. dr Ljubomir Rašović.

Osim operacije, medicinski radnici su se upoznali i sa dijagnostičkim postupcima kod alergoloških i hematoloških oboljenja i utrvrđivanja njihovih sidroma.

Za vreme ove nesvakidašnje emisije, radila je trostruka telefonska veza između Prve hirurške klinike i hale III, a sve vreme gledaoci su mogli da se interesuju za detalje i postavljaju pitanja.

Ovaj veliki čas hirurgije organizovao je Medicinski fakultet u Beogradu, a otvorio ga je prof.dr Mane Budisavljević. Skupu su prisustvovali eminentni stručnjaci iz oblasti medicine, ali i rektor Univerziteta u Beogradu dr Božidar Đorđević i načelnik Vojno-medicinske akademije general-potpukovnik dr Tomislav Kronja.

Tačno u 18.45, 30 minuta pre vremena predviđenog za početak prenosa, hodnik ispred operacionih sala na drugom spratu Prve hirurške klinike bio je pretvoren u TV studio.

Za to vreme pravi bolesnici sedeli su ili stajali spremni za operacije. Očekivali su poziv svog lekara na zakazanu intervenciju, dok su tik pored njih neupućeni mogli da pomisle da je u toku snimanje neke popularne TV serije. Mnoštvo kablova bilo je isprepletano levo-desno u gustim nizovima.

Tri velike kamere sa točkovima, teške i po 80 kilograma, kao i užurbani tehničari i snažni reflektori, bili su spremni za početak direktnog prenosa sa operacionog stola.

Atmosfera je bila još čudnija s obzirom na spektar različitih boja, pošto su veoma skupi i u Evropi jedinstveni uređaji „Dženeral elektrika” prenosili sliku u boji, dok je za to vreme hodnik bolnice bio pun belih, zelenih i plavih kapa i mantila, koje su doneli gosti iz Bazela.

Pre početka emitovanja direktnog prenosa sa Prve hirurške klinike neke od operacija su već počele, jer je trebalo pripremiti zahvate i prikazati samo njihove najzanimljivije delove.

U tišini su povremeno odjekivale kratke i odsečne rečenice na nemačkom jeziku, a pored „radoznalih” objektiva uzbuđenju je posebno doprinosila i grupa novinara i snimatelja. Prenos je počeo tačno na vreme, kao što se i očekivalo reklamom kompanije „Siba” koja je šeydesetih godina bila jedna od najvećih fabrika lekova u svetu.

Na krovu klinike bila je montirana antena-odašiljač sa koje je odjekivalo ravnomerno pucketanje.

Sedmočlana grupa TV stručnjaka za televizijski prenos sedela je iza zgrade u velikom specijalnom „fordovom” autobusu, teškom 11 tona.

Interesovanje gledalaca premašilo je očekivanja, pošto su mnogi došli bez pozivnice, pa su mnogi ovaj nesvakidašnji prenos očekivali na nogama.

Slika je bila besprekorna, a boje na velikom ekranu, kada se znalo samo za crno-beli televizor, čarobne. Neuobičajena tišina davale je posebnu draž celokupnom događaju, a zbog slike koja je dolazila sa ekrana, mnogi nisu izdržali i padali su u nesvest.