Kako je izgledao tehnološki aspekt života u Beogradu 1935. godine, dakle, pre 90 godina, pokazuje nam jedan vrlo interesantan osvrt. Žitelji prestonice su očito voleli novitete koje im je donosio ubrzani industrijski razvoj u svetu, a i tada kao i danas, automobil je bio jedan od najvažnijih pokazatelja nečijeg uspeha u životu
Sudeći po statistici koju je neko uradio, Beograđani su pre mogli da čuju avion, nego automobil. Jer, bilo je te godine registrovano 1.400 automobila i – čak sedam aviona! Ipak, za tadašnju epohu, beogradskim ulicama kotrljalo se mnogo kamiona, čak 250, a gradom je jezdilo i 300 motora dok je još bilo i fijakera, zaprežnih kola i taljiga.
Zanimljivo je da nije bilo bicikala, već velosipeda – njih čak 1.142 registrovanih!
Avio-saobraćaj je bio veoma zanimljiv, sa dosta domaćih linija, ali takvih da su avioni imali i usputne stanice.
Ako ste hteli, recimo, u Solun “Aeroputem” morali biste preko Niša do Skoplja, a potom od Skoplja preko Bitolja do Soluna. Tri aerodroma! Kao da ste pošli u Australiju…
“Na nebu je društvo ‘Aeroput’ održavalo vazdušni saobraćaj sa dva tromotorna ‘Spartana’ i pet jednomotornih ‘Poteza’. Uz uvedenu novinu da se aeroplani spuštaju na upravo završenim aerodromima u Nišu i Bitolju, postojalo je ukupno šest linija, od kojih dve međunarodne”, pisali su novinari opisujući stanje 1935. godine.
Red letenja imao je sledeće linije: Beograd — Zagreb — Beč, Beograd — Zagreb, Beograd — Niš — Skoplje, Beograd — Sarajevo, Ljubljana — Sušak — Zagreb i Skoplje — Bitolj — Solun.
A broj putnika… e pa to je bila poslovna tajna.
Statistika je zabeležila da je u Beogradu bilo 12 bioskopskih sala i još 3 u Zemunu. Cela Jugoslavija imala je 336 sala, ali nisu sve bile ozvučene. nemi film je još bio standard.
“Iznenađujuća je visoka brojka 746 filmova, umanjena za 17 zabranjenih, koji su minule 1934. prikazani u bioskopima, pogotovo što ih je čak 107 bilo domaće proizvodnje. Iznenađenje će ipak splasnuti kada se doda da su ovi domaći bili žurnali, kratkometražni turistički, putopisni, prosvetni i reklamni filmovi”.
“Srca prestoničkog sveta parali su Bet Devis i Spenser Trasi u senzacionalnoj premijeri ‘20.000 godina u Sing Singu’ koja je prikazivana u ‘Kolarcu’. U ‘Uraniji’ je davan veseo film ‘San zimske noći’, u ‘Balkanu’ fenomenalni ‘Crvenokosi demon‘ sa Klarom Bov, glumicom koja tumači hiljadu lica i hiljadu karaktera.
To je bila i godina kada je Radio Beograd tražio novog spikera. Imao je samo dva
“Pošto ima svega dva spikera, Radio Beograd traži budućeg spikera koji mora da bude fizički i duševno zdrav, da savršeno vlada srpskim jezikom, književnim Vukovim akcentom, da ima jasan i radiogeničan glas i dobre oči. Traži se znanje francuskog i nemačkog, a po mogućstvu i engleskog jezika. Plata do 3.000 dinara“, pisalo je u konkursu.
Statistika, uvek je interesantna da znamo od čega smo pošli i gde smo došli. Čini se sa ovolike vremenske razdaljine da je Beograd bio jedno fino i mirno mesto za život sa toliko bioskopa, a još uvek bez – automobilske gužve.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
