Osvetljenje u gradu ima da se pojača, gradski prevoz poboljša, a školarci da još malo ostanu na raspustu!
Beograd je katkad bio i “centar sveta”, a potpuno neverovatno deluju ove mere koje je gradska vlast najavila davne 1961. godine kada je u prestonici Jugoslavije održana “Konferencija neangažovanih zemalja”.
Ako još ne znate šta znači “neangažovane“, a vi pročitajte “nesvrstane“. To je to. Od 1. do 6. septembra 1961. godine Beograd je bio centar “nesvrstanog” sveta.
Jasno i glasno čelnici nesvrstanih zemalja zaključili su u Beogradu da je pogrešna teza da je rat, krvavi ili hladni – neizbežan.
Beograđani su, kao uspomenu na ovaj veliki događaj, dobili obelisk kod Brankovog mosta, Park prijateljstva u kome su veliki državnici sadili mladice, ali – i još neke građevine koje, da nije bilo ovog velikog događaja, ne bi postojale.
Jedna od njih je i zgrada na uglu Cvijićeve i Ruzveltove ulice. Kada je ugledate, jasno vam je da se radi o “socijalističkoj” građevini, koja više nema svoj stari sjaj, ali je i dalje skladna, svedena i pomalo odudara od ostatka ovog bloka.
Iako je to “obična” stambena zgrada, ona je napravljena specijalno za goste Beograda tokom održavanja istorijske Prve konferencije nesvrstanih!
Naime, sa državnicima su u delegacijama stigli brojni gosti Beograda. Na primer, više od stotinu novinara i to onih iz vodećih svetskih agencija, poput Junajted presa, Rojtera, AFP, Asošijeted presa…
“Među prvim listovima koji su podneli prijave za prisustvovanje svojih novinara Konferenciji su ‘Dagens Niheter’ iz Stokholma i ‘Der Špigel’ iz Hamburga“, pisala je “Borba”.
Upravo su oni bili smešteni u ovoj palati, zapravo, kompleksu koji čine dve stambene zgrade.
Zanimljivo je podsetiti i kako su nekada novinari radili bez interneta.
“Novinarima će biti omogućeno da najsavremenijim sredstvima telefonije i telegrafije za vrlo kratko vreme predaju izveštaje svojim redakcijama u sve krajeve sveta”, navodi se u tekstu.
I ovo nije jedina stambena građevina. Napravljeno je i čitavo naselje – Ledine!
Tamo nisu bili novinari ni ugledni zvaničnici, već Beograđani koji su živeli veoma loše, a koje je trebalo “sakriti“. Najpre, iz nehigijenskih naselja poput Jatagan male koja se ubrzano rušila pred konferenciju kako gosti ne bi videli jad tamošnjeg života koji je bolno odudarao od slike koju je vođa Jugoslavije Tito želeo da prikaže o sebi i zemlji koju je vodio.
“Do 25. avgusta treba da bude završeno novo naselje nedaleko od Beograda, kod Surčina. U ovo naselje sa preko 300 dvosobnih i jednosobnih stanova useliće se dosadašnji stanari iz baraka sa Starog sajmišta i iz Zemun polja. Naselje će imati i školu, poštu, restoran“, pisale su novine.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
