Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Katastrofa u Skoplju digla je Beograd na noge
Krvavi 26. jul 1963. godine doneo je nedelje u kojima se u Beogradu pričalo samo o - Skoplju i zemljotresu. Dvadeset sekundi katastrofe koja se desila u 5.17 časova ujutru, snage 6.1 Merkalija, ubilo je preko 1.000 ljudi, teško povredilo tri
Arhitekta sa idejom da zauvek “sredi” Topčidersku zvezdu i Hajd park
Kada je kao “kadar” postavljen na čelo urbanista Beograda odmah posle Drugog svetskog rata i uvođenja komunističke diktature, arhitekta Nikola Dobrović, poznat po svojim smelim i lepim objektima podignutim tokom 1930-tih na obali Jadranskog mora, najviše u okolini Dubrovnika, predložio
Telefon kao adut Jugoslavije u međunarodnoj politici
U vreme SFRJ telefonske govornice nisu bile samo sredstvo komunikacije već i predmet državnog ponosa i - izuzetno isplativ izvozni artikl. Tito u Egiptu Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, a u kontekstu brzog razvoja telekomunikacione mreže, jugoslovenske govornice standardizovane su
“Specijaliteti od testa”: gde je zaista bila prva picerija u Beogradu
Koja je bila prva picerija u Beogradu? Odgovor na to pitanje nije baš najjasniji i danas. Ako pitate starije, najverovatnije ćete dobiti odgovor - "Snežana" u Knez Mihailovoj 50, otvorena 1976. godine. Ukoliko guglate - opet isto. Baša "Snežane" Ali malo pre
“Praško proleće” u Zemunu
Nije mala stvar kada pored imena na uličnoj tabli neko postavi venac. To znači da iza slova još stoji i duh osobe kojoj su mnogi živi zahvalni i spremni da mu odaju poštu. Tu slavu u Beogradu ima Aleksandar Dubček, čehoslovački
Banana iz “Matriksa” za kojom je ludeo ceo Beograd
Kada su krajem devedesetih godina mobilni telefoni stigli na srpsko tržište i potpuno zasenili do tada neprikosnovene pejdžere,, bili su skupi i teško dostupni, ali ipak ne toliko da se ne bi našli u svakom većem društvu. Prvi mobilni na srpskom
Požar na Karaburmi – kad radnici životima spašavaju fabriku
Jaka fabrička sirena oglasila se 5. maja 1934. u ranim jutarnjim časovima. Dugo isprekidano pištanje pozivalo je u pomoć. Iako je pogon bio na Karaburmi, zvuk se čuo čak do Kneževog spomenika. Sirena za uzbunu sa Karaburme čula se čak do
Gde je nestalo beogradsko naselje iz bajke?
Naselje iz bajke, "Kućica u cveću" bilo je zamišljeno da bude u Beogradu na mestu koje se danas teško može smatrati toliko bajkovitim — u Velikom Mokrom Lugu. Nije to tako loš kraj, nekadašnje selo nadomak Beograda na jednom od talasastih
Lozovi su bili simbol sujeverja u predvečerje katastrofe
I danas ih ima, ali nisu ni približno popularni kao u nekim prethodnim decenijama. Mnogo se drugih načina stvorilo da se na lutriji okuša sreća - od loto kombinacija do bingo listića. A tiketi zvani lozovi obeležili su skoro ceo