NAJNOVIJE
Top

Već početkom šezdesetih godina Beograd počinje da se budi na jedan drugačiji način. Fenomen “Radio Luksemburga” počinje da se sve više širi u društvu. Uticaj ove britanske radio stanice koja je puštala novitet tog vremena, rokenrol, i čiji su radio talasi sasvim lepo mogli da se čuju u Beogradu, sve je bio prisutniji na ulici, kafani, velikom odmoru i, naravno, u prvom beogradskom klubu – “Euridika“.

Ovaj klub je otvoren krajem 1958. godine u beogradskoj Molerovoj ulici u broju 33, a ime „Euridika“ nosio je uveče, kada se ovde ulazilo samo po pozivu, dok je preko dana bio pozorište “Dadov”. Na ovom mestu u srcu Vračara slušala se zapadna muzika, rokenrol, prema kojoj je tadašnja Komunistička partija bila prilično rezervisana.

Interesantno je da je jedan od osnivača bio kasnije čuveni TV reditelj Jovan Ristić Rica, koji je tu predstavljao Partiju, odnosno, trudio se da selektuje rokenrol sastave i vodi računa da im se u tekstovima ne pojavi reč “droga“.

Komunisti nisu voleli, ali nikada nisu zabranili rokenrol koji je ubrzano hvatao zalet među beogradskom omladinom. Bojali su se da ne pokvari socijalističku omladinu, ali nisu mogli ni da ga dekretom odstrane. Posebno što je u to vreme u zemlju pristizalo sve više američkih kredita, pa bi u Vašingtonu bilo kakva zabrana američkog kulturnog uticaja bila izuzetno negativno dočekana.

Euridika“ se nalazila u prelepoj kući sa velikom baštom iza kuće. Čuvena vračarska vila izgradjena je 1927. za poznatog gvoždjarskog trgovca Milana Tomića, čiji je sin bio legendarni glumac Mića Tomić.

Godine 1958. kuća je dekretom oduzeta Tomićima, u maniru tadašnjeg vremena, i ustupljena omladini Vračara. Tu su se u isto vreme otvorili Dramski atelje Doma omladine Vračar i prvi beogradski klub Euridika.

U klubu su se svirale pesme koje su se tek zavrtele na “Radio Luksemburgu” i prvi put su mogle da se čuju uživo. Ono što je interesantno jeste da se u klubu nije samo slušala muzika i plesalo, nego su se vodile i žučne rasprave – o rokenrolu.

Upravo tada i na ovom mestu, nastale su dve strujefanovi uglađenih Bitlsa i njima sličnih, i sa druge strane ljubitelji Rolingstonsa i ostalih razbarušenih rokera.

Svakog utorka pravili smo u „Euridici“ dvoboj divova u kome bi obe strane bile konfrontirane. Slušali bismo po 3-4 pesme jednog od takmaca, a onda bi njihov zastupnik ispričao što više o njihovim superkvalitetima. To bi uradio i drugi, da bi potom publika aplauzom birala pobednika – zapisao je legendarni beogradski radio voditelj Vladimir Janković Džet u svojoj knjizi o tom vremenu.

Kada nije bilo mesta, momci i devojke nisu marili, pa su umesto za stolovima, sedeli na travi oko podijuma za igru. Dobar provod je bio zagarantovan, a čast da prvi otvore klub su imali gimnazijalci iz Četrnaeste beogradske.

Nekadašnji podijum za razuzdani ples, danas bašta restorana

U Molerovoj 33 su karijeru započeli mnogi čuveni bendovi: “Zlatni dečaci”, sa svojim osnivačem i pevačem Bobom Stefanovićem, “Siluete”, “Elipse”, “Crni biseri”… A, da su bili otvoreni i za druge muzičke žanrove govori i podatak da se u „Euridici“ slušao i džez.

Snimak iz Euridike u vreme najveće popularnosti ovog kluba

Najlepše devojke Beograda dolazile su u “Euridiku” sve dok se nije otvorila prva beogradska diskoteka “Kod Laze Šećera” u Svetogorskoj.

Ivana i Olivera Tasovac, Milica Stojisavljević, supruga Predraga Ejdusa, Maja Danon, ćerka čuvenog dirigenta, manekenka Tamara Bakić, Staka Novković…

Vračar je tako šezdesetih godina bio rasadnik nečega što će se kasnije proširiti celom zemljom, a statusni simbol je bio nastup u klubu “Euridika“. U jednoj tadašnjoj anketi je zabeleženo da se 96 odsto gradske omladine izjasnilo da sluša rokenrol, dok je postotak radničke rokenrol omladine bio 86 odsto.

Prvi beogradski klub “Euridika” prestao je da postoji već 1965. kada je ćerka Milana Tomića, vlasnika kuće u Molerovoj 33 dobila sudski spor za povraćaj kuće, pa su Dadov i Euridika iseljeni.  Devedesetih je kuća prodata jednom biznismenu, a radi orijentacije danas se u njoj nalazi poznati restoran “Smokvica”. Samo ime “Euridika” pojaviće se decenijama kasnije u beogradskoj istoriji na nekim drugim lokacijama.