Proleće koje se vratilo posle 61 godine

Posle tačno 61 godine i prvog festivala u dvorani Doma sindikata, sada Kombank dvorani, održaće se 29. festival zabavne muzike Beogradsko proleće.

Tako će se, nakon duge pauze, vreme zabavnih šlagera vratiti na velika vrata u Beograd, a konkurs za učešće otvoren je još samo nekoliko dana, do 15. februara.

Sve je počelo kada je po uzoru na tadašnje velike muzičke festivale u San Remu i Opatiji, aprila 1961. godine održano prvo “Beogradsko proleće“. Tada je na konkurs stiglo oko 200 pesama, a Udruženje džez muzičara izabralo je četrnaest, po njihovom mišljenju najboljih, za takmičarski deo.

Na prvom festivalu izvodile su se domaće kompozicije izabrane posle konkursa Radio televizije Beograd.

Prve večeri to su bile orkestarske kompozicije, a potom i 14 novih šlagera. Publika iz cele zemlje bila je žiri i izabrala je najbolju pesmu, a dodeljene su i druga i treća nagrada. Slušaoci su tako mogli da glasaju za pesmu koja im se najviše dopada, da se ne bi dogodilo kao na festivalu “Zlatni mikrofon”, kada publika nije delila mišljenje stručnog žirija.

Gledaoci i slušaoci koji su bili na koncertu, ili su ga slušali putem radija i televizije, glasali su na taj način što su popunjavali specijalne kupone koje je objavio časopis “Sport i svet”.

Posle toga komisija je prema glasačkim kuponima odlučila koje će kompozicije dobiti nagrade. U žiriju su te godine sedeli Bojan Adamič, Vojislav Simić, Ilija Genić i Mihajlo Živanović. Publika je na kuponu navodila redni broj autora, a komisija je potom pregledala kupone i izabrala tri najbolje. Zatim su izdvojeni najbolji prognozeri u jednu grupu, a onda je izvučen i dobitnik nagrade od 100.000 dinara.

Pesma “Anđelina” kompozitora Radoslava Grajića koju je izvodio autor zajedno sa Đorđem Marjanovićem pobedila je sa 3.324 glasa. Drugu nagradu uzela je pesma “Nek prođe zima” koju su pevali Nada Knežević i Đorđe Marjanović sa 2. 284, dok je treća bila “Valovi“, Ljube Kuntarića u izvođenju Dušana Jakšića i Marka Novosela sa 2.279 glasova.

Ipak, nije sve bilo kao što se očekivalo: prema prvim procenama, kako su pisale tadašnje novine, to prvo “Beogradsko proleće” nije iznedrilo nijednu izuzetnu kompoziciju.

Gledaoci su se odlučili za melodiju “Anđelina” koja je bila pevljiva i lako se pamtila, dok je po mišljenju žirija pesma “Valovi” bila daleko kvalitetnija. Opšta ocena festivala bila je raznolikost ukusa, bez određenog tipa melodije i žanra koji se kotira kod ljubitelja zabavne muzike.

Postojala je bojazan da će popularnost određenih pevača prevagnuti među gledaocima i da neće uzeti u obzir kvalitet prilikom ocenjivanja. Tu se, pre svega mislilo, na Đorđa Marjanovića. Ocenjeno je, međutim, da “Anđelina” nije izabrana zbog Marjanovića, već zbog bliskosti slušaocu.

Kompozitor Radoslav Grajić debitovao je na Beogradskom proleću sa dve kompozicije – “Angelina” i “Najdraži snovi”, a prva je i odnela pobedu. Među ostalim autorima pojavila su se manje ili više poznata imena u svetu muzike kao što su Dragomir Ristić, Ljubo Kuntarić, Angelo Vlatković, Mario Nardeli, Dragiša Dukić, Mirko Šulc i Ivo Kerbler. Imena Darka Kraljića, Aleksandra Nećaka i Milana Kotlića takođe su poznata našim ljubiteljima zabavne muzike.

Program je vodio jedan od najiskusnijih spikera sa jugoslovenskih prostora, Petar Slovenski, koji je nekoliko puta efikasno intervenisao i upozorio publiku da zviždanje sa utakmica ne prenose u koncertnu dvoranu.

Tadašnja “Politika” ocenila je da među našim kompozitorima zabavistima nije postojala težnja da stvore jedan autentični tip naše zabavne muzike, koji bi kao francuski šanson, oslikavao život, doba i humor našeg područja.

Spontani, oduševljeni i dugi aplauz dobijali su poznati pevači, inerpretatori i ljubimci široke publike, koji su se svakodnevno mogli čuti u radio i TV emisijama. Standard je održan, ali nije prevaziđen. Posle festivala najduže se pamtila pesma “Nek prođe zima” u izvođenju Đorđa Marjanovića i Nade Knežević.

Posle završnih večeri produkcija gramofonskih ploča RTV Beograd izdala je ploču “Beogradsko proleće 1961” sa osam najuspelijih kompozicija, među kojima su se našle i prve tri.

Naslovna fotografija: vlasništvo Petar Luković