Beogradske dame pokazale su svu čvrstinu svog morala kada su 1927. glasno negodovale protiv ideje da velelepni spomenik “Pobednik” Ivana Meštrovića krasi Terazije, sa svojim smelo izvajanim telom, ali bez jedne krpice preko intimne regije. “Pobednik” je zatim morao da ipak bude postavljen na udaljenom Kalemegdanu, i tu stoji i danas, od nedavno obnovljen i popravljen, u originalnom sjaju.
Tako je to bilo nekada – red je morao da se zna, a dame su bile te koje su grad sačuvale od, za tadašnja shvatanja, “sramotnog prizora“.
Ali, to ne znači da su beogradske žene bile neslobodne da iskažu naklonost prema muškoj lepoti, čak ni u 19. veku. Jedan spomenik, baš na Kalemeganu nedaleko od “Pobednika”, svedoči kako je poznati pesnik bio omiljen u prestoničkim ženskim krugovima. To je čuveni Vojislav Ilić.
Njegova bista na Kalemegdanu, na neki način, postavljena je 1903. godine sa ciljem da ne svedoči samo o njegovom romantičarskom pesništvu, već i da sačuva uspomenu na njegovu fizičku lepotu, i podseća na naklonost koju je od nežnijeg pola neprestano dobijao.
Njegova sudbina bila je tužna – preminuo je 1894. godine sa samo 34 godine života i zauvek svojim savremenicima ostao u sećanju svojim mladalačkim izgledom romantičnog pesnika.
Onda je jedno udruženje zvano, veoma indikativno za ovu priču, “Odbor devojaka” – rešilo da se pesniku oduži jednom zaista lepom bistom, koja je na poseban način ukrašena i na kojoj su tanano istaknute crte Vojislavovog lica, njegovi uglađeni brkovi i pogled koji je obarao žene.
Ali, još je interesantnija sama tabla kojom je obeležen ovaj spomenik: svečano i nekako intimno ispisana posveta samo “Vojislavu“, ukrašena je ženskim telima, polunagom devojkom koja čita knjigu i jednom gologrudom, mišićavom i jakom ženom-lavicom, koju jaše zamišljena pripadnica nežnijeg pola.
Ova tabla jasno svedoči da su žene i devojke tada imale značajnu ulogu u našem društvu: one su se udruživale i delovale, bile su vidljive i umele da dignu glas kada treba, iako su im politička prava bila uskraćena sve do kraja Drugog svetskog rata.
A jedna devojka uspela je da osvoji srce pesnika… To je bila ćerka Đure Jakšića, Tijana.
Sam spomenik je rad vajara Jovana Pešića. Vojislav Ilić (1860–1894) bio je potomak poznate beogradske porodice iz te epohe. Začetnik je moderne lirike u srpskoj književnosti, a jednu pesmu posvetio je rodnom gradu – “Nad Beogradom“.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
