Za trinaestogodišnjeg Pavla Pančetovića 5. oktobar 1963. bio je strahovit dan.
Tog subotnjeg jutra u Zoološkom vrtu suri medved mu je odgrizao desnu ruku. Kada je proturio ruku kroz rešetke kako bi ga nahranio, životinja je šapom dohvatila mališana. Miško, kako je bilo ime medvedu, je otkinuo Pavlu ruku gotovo do ramena.
Dečak je bio čest gost Zoološkog vrta i gotovo svakodnevno je obilazio svoje ljubimce. Često je sa njima voleo i da se poigra, ali ga je u tu subotu to skupo koštalo.
Odmah posle nesreće prebačen je na Hiruršku kliniku VMA. Iskidana desna ruka je morala da bude amputirana.
Suri medved bio je smešten u kavez sa žičanom mrežom iznad ograde, koja je po oceni mnogih bila isuviše niska.
Tadašnji upravnik Zoološkog vrta Milorad Medenica, rekao je novinarima da je kobnog dana bilo više od 7.000 posetilaca u vrtu i da je čuvar prethodno čak dva puta opomenuo dečaka da ne gura ruke kroz rešetke.
– Samo što se udaljio on je ponovo preskočio ogradu i počeo da hrani medveda kikirikijem. Kada je zgrabio Pavla za ruku, čuvar je dotrčao i otrgao ga iz njegovih kandži. Da nije bilo njega desilo bi se najgore – pričao je Medenica.
To je bio prvi nesrećan slučaj u vrtu. Bar se tako tvrdilo u prvom trenutku nakon nesreće. Svuda su bile razapete rešetke i žica, pa je, naprimer, kod majmuna i vukova u tom trenutku mogao da se provuče samo prst.
– Imamo muke sa posetiocima. Poneke čovek ne može nikako da urazumi. Dosad se dešavalo da majmun ili vuk ujedu posetioca za prst, ali čuvari ne mogu svuda da stignu. Kada je lep dan imamo i po 15.000 posetilaca, govorio je direktor Zoološkog vrta, pokuśavajući da smiri uznemirenu javnost.
Ipak, ubrzo će se otkriti nekoliko stvari koje će baciti novo svetlo na nemio događaj. Najpre, medved koji je Pavlu odgrizao ruku, bio je mesožder, a u Zoološkom vrtu su ga tih dana hranili samo kačamakom.
Ali, još je bilo strašnije novo otkriće: ista životinja je prethodno već bila teško povredila ruku jednom drugom posetiocu, ali se to zataškalo. Nesrećni čovek je upravi dao pismeno priznanje da je do povređivanja došlo – njegovom krivicom.
Ubrzo su se u novinama pojavili zahtevi da se postavi tabla ispred kaveza surog medveda Miška na kojoj bi pisale sve nesreće koje je ova zver izazvala. To bi, smatrali su inicijatori, bila najbolja opomena posetiocima.
Da je stradanje dečaka Pavla bilo “vrh ledenog brega” i da Zoološki vrt nije bio pravilno strukturusan niti su posetioci bili bezbedni, pokazaće se kada bude odjeknulo novo otkriće.
Jer, svega nedelju dana ranije od napada medveda na dete, tačnije 29. septembra, jedan od lavova napao je mladića posetioca, osamnaestogodišnjaka Blagoja Pešovića iz Novog Beograda.
Njegova povreda je, prema rečima dežurnog hirurga Zemunske bolnice, bila lakša, pa je sve prošlo bez ikakve medijske pompe.
Naredna uzbuna desiće se tačno 10 godina kasnije kada će u ograđeni prostor sa medvedima pasti sa terase restorana na Kalemegdanu jedan od gostiju. Uspeo je da preživi i bude izvađen napolje, doduše sa teškim povredama.
Takvu sreću neće imati 22-godišnji mladić čije raskomadano telo je nađeno takođe kod medveda prilikom jutarnjeg obilaska vrta od strane čuvara u leto 2007. godine. Nakon pada sa zidina među životinje usledio je smrtonosni napad.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
