Kraljičin ginekolog napravio je čuvenu trešnju iz Grocke

Grocka, ili mala Kalifornija, kako su je prozvali zbog nepreglednih voćnjaka, na prvom je mestu u Srbiji po proizvodnji trešanja, breskvi i kajsija.

Sa gročanskih plantažnih zasada na beogradske pijace stižu najsočniji plodovi, te stoga nije na odmet da se baš u ovom mesecu kad miriše proleće, podsetimo kako je za početke modernog srpskog voćarstva, posebno uzgoja trešanja, zaslužan jedan „ženski doktor“.

Bio je to Jovan J. Jovanović, doktor istog imena i prezimena kao mnogo poznatiji pesnik sa nadimkom Zmaj. Ovaj rođeni Beograđanin, koji je potekao iz dobrostojeće trgovačke porodice, studije je završio u Beču, i bio je drugi školovani ginekolog i akušer u čitavoj Srbiji, i dvorski lekar kraljice Drage Obrenović.

Po povratku sa studija, vrlo brzo je postavljen za šefa ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu.

Bio je začetnik značajnih promena i novina u oblasti medicinske struke. Njegovom zaslugom osnovana je prva škola za babice u Srbiji.

Zalagao se, i uspeo u nameri, da se izgradi i „Ženska bolnica kraljice Drage” na Zapadnom Vračaru (danas jedna od bolnica Kliničkog centra Srbije), a bio je i jedan od inicijatora održavanja Prvog kongresa srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu.

Osim toga, na njegovu inicijativu osnovano je „Materinsko udruženje“, a nekoliko godina kasnije i društvo „Srpska majka”, koja su pružala pomoć majkama i deci iz siromašnih porodica, posebno u prvim godinama, u najosetljivijem periodu života svakog deteta.

Koliko je bio posvećen svom pozivu lekara specijaliste, sa ništa manje entuzijazma upustio se u, za ono vreme, neverovatan poduhvat podizanja plantaže trešanja u Grockoj. Doktora Jovanovića su zanimala savremena proučavanja kvaliteta tla i uticaja klime na uzgoj voća. Želeo je da podigne jedan savremeni voćnjak, po ugledu na slične koje je viđao u inostranstvu.

Prilika mu se ukazala kada je 1906. godine gročanskom srezu zafalilo novca za završetak izgradnje nove crkve Svete Trojice. Odlučili su da potrebnu sumu pribave prodajom utrina, neobrađenog zemljišta koje je ležalo na osunčanim padima prema Dunavu, a koje je ostalo u sreskom posedu još od odlaska turskog stanovništva.

Iako su tamošnje bogatije porodice pokušavale da skupe dovoljno novca, da svoja imanja prošire za koji hektar tog zemljišta, na javnoj licitaciji je svih 80 hektara kupio doktor Jovanović.

Odmah je počeo sa obrađivanjem zemljišta i njegovom pripremom za sadnju 7.000 sadnica kalemljenih sorti trešanja koje je uvezao iz inostranstva.

Sve do tada trešnja se nije gajila za prodaju, a pogotovu ne na ovaj način i na toliko velikoj površini. Do danas niko nije podigao toliku plantažu pod zasadom trešnje ne samo u Srbiji, već ni na celom Balkanu!

Posađene su nemačke sorte trešanja hedelfinger, poznatija kao herc ili erc i germersdorfska koju su zbog komplikovanog naziva „prekrstili“ u kermika.

Ipak najprisutnija je bila francuska sorta lionska rana koja je od lokalnog stanovništva prozvana doktorka, a nije teško zaključiti i zašto.

“Doktorove” trešnje su se prodavale na mnogim pijacama i tržnicama. Ostao je podatak da se u jednom trenutku kilogram trešanja prodavao po ceni od 10 dinara na Kalenić pijaci, koliko je iznosila i nadnica radnika koji je te iste trešnje ceo dan brao na plantaži.

Da je posao sa plantažom trešanja bio unosan govori i činjenica da je doktor Jovanović bio u mogućnosti da podigne luksuznu petospratnicu u centru Beograda, po projektu bečkog arhitekte, u kojoj je opremio stan za svoju porodicu, ali i privatnu žensku kliniku. Danas se u ovom zdanju nalazi hotel „Ekscelzior“.

Doktor Jovanović je Gročane zadužio i otvaranjem Sreskog porodilišta 1909. godine, dok su oni njegovim imenom nazvali jednu ulicu.

A mi verujemo da ćemo sledeći put kad na pijaci budemo videli slatke i sočne gročanske trešnje, bar pomisliti na ovog jedinstvenog doktora, koji je svojim doprinosom u razvoju zdravstvene zaštite žena i dece, kao i uvođenju plantažnog voćarstva u Srbiji – zaslužio naše pamćenje.