“Knolovci” koji su podigli moderni Beograd

Jedna ne preterano raskošna, ali ipak lepa palata koja otkriva bogatstvo svog nekadašnjeg vlasnika, skrivena je u Bulevara despota Stefana na broju 45 prekoputa legendarne kafane Banija.

To je dom Karla Knola, jednog od najpoznatijih graditelja Beograda, tačnije, preduzimača koji je još pre Prvog svetskog rata u prestonici napravio čudo.

Kada nas arhitektura malo više zainteresuje, velelepne palate povezaćemo s njihovim projektantima. Ali, na vredne ruke nekako zaboravljamo. Na primer, Hotel Mokva, slavno je delo arhitekte Jovana Ilkića. Remek delo sa papira neko je morao da pretoči u stvarnost. Karlo Knol je, tako, postao slavan graditelj, čije se ime, odmah posle Ilkićevog, vezuje za izgradnju Hotela Moskva.

Ne čudi stoga što je ovaj čovek bio imućan i sebi uspeo da priušti takvu kuću na Bulevaru despota Stefana. Tužno je samo što u njoj nije dugo poživeo – stradao je kao vojnik u Prvom svetskom ratu.

Karlo Knol podizao je mnoge važne zgrade u Beogradu od 1904. do 1912. godine i poznat je po stilu secesije. Njegovi radnici bili su mahom Crnotravci, dunđeri koji su koru hleba zarađivali teško, ponikli iz siromaštva da bi podizali prestonicu!

I tako, dok su Terazije sijale punim sjajem, sve do sredine tridesetih godina Crna Trava bila je u mraku. U starim kućama rađali su se budući majstori.

Nije posao graditelja bio samo mučan i opasan, već je najveća muka ovih radnika bila odvojenost od porodice. Žena je ostajala kući s decom i teret svih poljskih radova padao je na njena pleća.

Crnotravci su bili sve do kraja četrdesetih godina na glasu kao pečalbari. Upravo ovaj nimalo lak odlazak u “beli svet”, a su tada bili Beograd, Skoplje, Bugarska… bio je poznat kao tzv. pečalba. Radnici su odlazili u družinama (tajfama) i imalie su grupovođu. U kasnijim godinama grupovođa je bio, u stvari, preduzimač, kao Karlo Knol.

Impozantno je šta su sve izgradile ruke vrednih pečalbara: Srpska skupština, Beogradski univerzitet, Pravni fakultet, Glavna pošta, Narodna banka, Zadužbina Nikole Spasića, Crkva Aleksandra Nevskog, komanda ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, pa čak i Beli dvor.

Reč je o veoma složenim radovima, što je značilo da su preduzimači imali težak zadatak da sve to organizuju i udese da valja.

A u Crnoj Travi, mestu koje danas jedva da ima više od 300 duša, i dalje radi Građevinska škola. Tu postoji učenički dom i stotinak dece koja uče zanat. Tako oni oživljavaju ovo skrajnuto mesto koje može da se podiči slavnim precima.