Jedna stara novinska fotografija iz 1939. godine dočarava nam predratni Beograd u vreme najvećeg snega – onog božićnog. Terazije se bele kao iz bajke, a na slici jedan tramvaj, jedan čovek i jedan automobil. Sneg je poređan na gomile, ulica se morala raščistiti.
Ali… Zamislite Beograd pod snegom danas – nervozne vozače, pešake koji prelaze kud stignu, kamione zimske službe koji prolaze posipaju so, rizlu, prepune stanice putnika koji nikako da dočekaju prevoz.
Grad je porastao i mora da funkcioniše čak i kada dođu ovakvi dani. A mnogi će se požaliti da je takvih, pravih snežnih dana u Beogradu sve manje.
Ono što se na ovoj slici ne vidi, jeste pravo stanje Beograda 1939. godine. Terazije, Trg republike, Prizrenska, Bulevar kralja Aleksandra, svakako da su izgledali svetski, bili uredno kaldrmisani i da je, kada padne sneg, opština morala da ih čisti, sigurno daleko teže nego što se to čini danas, ali nisu morali toliko ni da žure. Vreme je teklo sporije, a vozila bilo mnogo manje.
Međutim, kako je izgledala periferija Beograda? Samo mašta može da nas odvede u snežni Franstal u Zemunu, idilično selo Bežaniju, pa potom Dušanovac, Bulbulder, predgrađe Kraljice Marije, siromašne kvartove današnjeg Dorćola, Senjak…
Čistio je, sigurno, kako je ko mogao ispred svoje kuće. Pitanje je da li je iko i pokušavao tih dana da se automobilom, ako ga je i imao, izvuče iz naselja. Deca su se radosno igrala, pešaci borili sa snegom i ledom, a dimnjaci toplih domova samo su se pušili…
Danas, čim padne sneg, već čekamo i nadamo se da nam dođu žuti kamioni. A oni dok izađu na ulice, dok prođu sve saobraćajnice prvog prioriteta, ponekad i okasne. Ipak, tu su zimske gume i laganom vožnjom, uz malo nervoze i strpljenja, svako se iskobelja do željene destinacije.
Umemo i da kritikujemo. Ali, priroda je nekada jača od mašina. Čak i oni koji su se snegu radovali čekaće nervozno prevoz da se domognu kuće. A onda – lopatu u ruke, pa da čiste malo svoj trotoar, ako su savesni.
Današnji Beograd ne može se svesti samo na glavne ulice – cela mreža je bitna, a ima ukupno 2.283 kilometara puteva koje treba čistiti.
Beograd ima i više od 250 mostova i nadvožnjaka.
Putarima su za čišćenje na raspolaganju 160 vozila sa kompletnom zimskom opremom i 20 građevinskih mašina.
Čuveni “prvi prioritet” čini 1.790 kilometara saobraćajnica kojima ide gradski prevoz, a rok da se na njima asfalt zacrni nakon prestana padavina je svega 4 sata.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
